Kad mozak pravi gluposti

Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima

Zaustavite knjigu, silazim!
(Kako mozak uzrokuje morsku bolest)
Ljudi danas više nego ikad provode vreme sedeći. Fizički poslovi u velikoj meri su zamenjeni kancelarijskim. Automobili i druga prevozna sredstva omogućuju nam da putujemo sedeći. Internet nam omogućuje da gotovo ceo život provedemo sedeći, jer preko interneta možete da radite, obavljate novčane transakcije i kupujete.

Sve ovo ima i svoje loše strane. Opscene svote novca troše se na ergonomske kancelarijske stolice da se ljudi ne bi razboleli ili čak postali invalidi od prekomernog sedenja. Predugo sedenje u avionu može da ima i koban ishod usled tromboze unutrašnjih krvnih sudova. Može vam se učiniti čudno, ali premalo kretanja opasno je po zdravlje

Jeste li znali, na primer, da je pamćenje egotistično? Možda vi i mislite da je pamćenje tačan zapis onoga što vam se događalo ili onoga što ste naučili, ali nije, ono često izvrće i podešava informacije koje pohranjuje da biste vi izgledali bolje i lepše, kao kad ushićena mama priča kako je divan bio njen mali Timi na priredbi u vrtiću iako je Timi samo stajao i čačkao slinavi nosić.

Mozak se meša u gotovo svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom

Ako vam je želudac pun, kako je uopšte fizički moguće da jedete još? U velikoj meri tako što vaš mozak donosi izvršnu odluku da ipak imate još mesta. Slatkoća je konkretna nagrada koju mozak i prepoznaje i želi (videti osmo poglavlje), zato potire saopštenje želuca koji javlja: „Nema više mesta.“ Nasuprot mučnini na moru i u automobilu, ovde kora velikog mozga odnosi prevagu nad reptilskim mozgom

Zadati rok je jedan od najčešćih načina da se nametne stres i poboljša ispunjavanje zadatka.

Recite nekome užasno napetom da se opusti pa da vidite šta će se desiti.

Postoje brojni društveni i kulturološki razlozi za antiintelektualizam; jedna od mogućnosti jeste i da je posredi manifestacija egocentrične i samoljubive pristrasnosti našeg mozga i njegove sklonosti da se boji svega i svačega. Ljudima je stalo do sopstvene dobrobiti i društvenog statusa i neko ko im izgleda inteligentniji nego što su sami može da bude sagledan kao pretnja. Fizički krupniji i snažniji ljudi sasvim izvesno mogu da nam deluju pomalo zastrašujuće, ali to je nešto dobro poznato. Fizički razvijenog čoveka lako je razumeti, takvi prosto češće idu u teretanu ili se duže bave nekim sportom koji su izabrali, pa zar ne?

Majls Kingston je izvanredno formulisao ovu teoriju: „Znanje je kad znate da je paradajz voće, a pamet je kad ga ne stavite u voćnu salatu.“ Da biste znali kako se paradajz klasifikuje potrebna vam je kristalizovana inteligencija, a fluidna inteligencija vam treba da biste to znanje pravilno primenili kada pravite voćnu salatu.

Majls Kingston je izvanredno formulisao ovu teoriju: „Znanje je kad znate da je paradajz voće, a pamet je kad ga ne stavite u voćnu salatu.“