Kad mozak pravi gluposti

Prosečan čovek neće umeti, ako mu se vežu oči i zapuši nos, da po ukusu razlikuje jabuku od krompira.8 Očigledno, oči imaju mnogo veći uticaj na zapažanja koja mozak prima nego jezik, zato će izgled hrane u velikoj meri uticati na uživanje koje u njoj nalazimo, te otuda toliko truda koji se ulaže u serviranje po skupim restoranima

Zaustavite knjigu, silazim!
(Kako mozak uzrokuje morsku bolest)
Ljudi danas više nego ikad provode vreme sedeći. Fizički poslovi u velikoj meri su zamenjeni kancelarijskim. Automobili i druga prevozna sredstva omogućuju nam da putujemo sedeći. Internet nam omogućuje da gotovo ceo život provedemo sedeći, jer preko interneta možete da radite, obavljate novčane transakcije i kupujete.

Sve ovo ima i svoje loše strane. Opscene svote novca troše se na ergonomske kancelarijske stolice da se ljudi ne bi razboleli ili čak postali invalidi od prekomernog sedenja. Predugo sedenje u avionu može da ima i koban ishod usled tromboze unutrašnjih krvnih sudova. Može vam se učiniti čudno, ali premalo kretanja opasno je po zdravlje

Jeste li znali, na primer, da je pamćenje egotistično? Možda vi i mislite da je pamćenje tačan zapis onoga što vam se događalo ili onoga što ste naučili, ali nije, ono često izvrće i podešava informacije koje pohranjuje da biste vi izgledali bolje i lepše, kao kad ushićena mama priča kako je divan bio njen mali Timi na priredbi u vrtiću iako je Timi samo stajao i čačkao slinavi nosić.

Mozak se meša u gotovo svaku našu odluku o hrani. Čuli ste možda da uvek najpre zagrizu oči? Veliki deo našeg mozga, čak šezdeset pet posto, povezan je s vidom, a ne s ukusom

Ako vam je želudac pun, kako je uopšte fizički moguće da jedete još? U velikoj meri tako što vaš mozak donosi izvršnu odluku da ipak imate još mesta. Slatkoća je konkretna nagrada koju mozak i prepoznaje i želi (videti osmo poglavlje), zato potire saopštenje želuca koji javlja: „Nema više mesta.“ Nasuprot mučnini na moru i u automobilu, ovde kora velikog mozga odnosi prevagu nad reptilskim mozgom

Zadati rok je jedan od najčešćih načina da se nametne stres i poboljša ispunjavanje zadatka.

Recite nekome užasno napetom da se opusti pa da vidite šta će se desiti.

Na primer, ako advokat pita: „Da li se optuženi nalazio u blizini prodavnice sira u vreme velike pljačke čedra?“, svedok može da odgovori da ili ne, u skladu s onim čega se seća, ali ako advokat pita: „Gde se u prodavnici sira nalazio optuženi u vreme velike pljačke čedra?“, samim pitanjem se tvrdi da je optuženi definitivno bio tamo. Svedok se možda i ne seća da je optuženog tamo video, ali pošto je u pitanju ličnosti s višim statusom ovo navedeno kao činjenica, mozak će posumnjati u ono što je sam zabeležio pa će zabeleženo prilagoditi novim „činjenicama“ iz „pouzdanog“ izvora

Samo što mozak nije bilo koji organ. Vaš mozak – to ste vi. I eto gde materija kojom se bavimo zalazi u polje filozofije. Jesmo li mi kao pojedinci zaista samo delo jednog mnoštva neurona koji šalju iskre ili smo ipak nešto više nego puki zbir delova koji nas čine? Da li um izrasta iz mozga ili je zapravo zaseban entitet,

na obradu informacija primljenih u obliku zvukova i reči. Otuda vaši unutrašnji monolozi, i otuda razmišljanje u rečenicama, verbalno, umesto u nizu filmskih slika. Ime pri upoznavanju primamo kao slušnu informaciju; čujete reči i misaono ih primate kao zvuke koji ih čine.

Nasuprot ovome, dugotrajno pamćenje se umnogome oslanja na vid i na semantička svojstva (značenje reči umesto zvukova koji ih obrazuju).9 Zato će bogat vizuelni podsticaj, kao što je recimo nečije lice, verovatnije biti dugotrajno upamćen nego neki nepovezani slušni podražaj kao što je nepoznato ime