Srce moje

„Da li je ovo moja autobiografija?“ M. B. M.
„Hoću da kažem da smo svi mi, nečiji junaci. Kapiraš? Da su naši životi, romani u nastajanju… Da se tamo gore“ — Zoran pokaza prstom na zvezdano nebo — „smišljaju zapleti i raspleti. Da ponekad nema logike, ali pomaže priči… Da su smrti i rađanja, i tragedije i sreće, stvar trenutnog raspoloženja onog univerzalnog pisca“ — Zoran ponovo pokaza prstom na nebo, i leže na pesak — „koji poznaje sve žanrove…“
„U kom žanru si ti?“
Zoran i Milena su pisci. Nekada su se voleli. Sada o toj ljubavi žele da razgovaraju, ali ne mogu. Zato oboje, svako za sebe, pišu o njoj. Nižu se stranice o toj njihovoj nemogućoj, dugogodišnjoj ljubavi, na kojima se pojavljuju iste anegdote, iste slike, pa čak i poneka ista rečenica.
Da li je njihova želja da ih čitaoci vole veća od jedne obične ljubavi? Da li je pisac mali sujetni bog, da li je pisanje — trijumf osvete, ili vid psihoterapije? Šta se desi kada se literatura i stvarnost prepletu na neverovatan način?
Ljubavni roman o pisanju ljubavnog romana