Povratak kralja

Vuk Karadžić će takođe reći da Rusi na Balkanu sve čine „svoje koristi radi“, ali da njihovu pomoć treba drugačije ceniti jer na svetu niko ništa ne radi bez koristi za sebe. Doktrinu da Rusija na Balkanu ratuje radi svojih interesa a da Srbi to moraju iskoristiti izneo je Dositej Obradović još 1788. godine rekavši da je jasno da rimski imperator i ruska carica „za interes svojih carstava ratuju sa Turcima“, ali da svaka blagorodna duša to ipak treba da blagoslovi

Slavni engleski arheolog ser Artur Evans će reći: „Ma kojim putem prilazili problemu (Istočnog pitanja), mi se vraćamo uvek na jedinstvenu važnost položaja Beograda. Ovaj grad u raznim pravcima ima jedan od najglavnijih polo­ža­ja u Evropi. […] Beograd je gotovo jedini prolaz na putu za Solun, za Atinu i za Carigrad.“

an od najvećih Rimljana odgovorio je, kada su ga pitali, koja je njegova politika: Imperium et Libertas.“ Na šta je Dizraeli mislio najbolje svedoči njegova maksima izgovorena jednim drugim povodom: „Draža su mi prava Engleza od prava čoveka.“

Jedan od najvažnijih događaja u istoriji Srbije zbio se u Beogradu 12. decembra 1830. godine, kada je na Tašmajdanu, na brdašcu pored mesta gde se danas nalazi Crk­va Sve­tog Marka, pred nekoliko hiljada prisutnih iz cele zemlje, na kišnom danu, pročitan na turskom jeziku (sutradan i na srp­skom) sultanov Hatišerif kojim je Srbiji priznato pra­vo na unutrašnju samoupravu i za sva vremena ukinuta tur­ska uprava

Aleksandar Karađorđević, sin kralja Petra II, rođen je takođe u egzilu, u Londonu 1945. godine, i sve do 1991. nije mu bio dozvoljen povratak u domovinu. Došao je u Beograd tek posle 46 godina

Ovo je, takođe, sažeta studija o nestanku jedne kraljevine, o nemilosrdnosti velikih sila u realizaciji svog strateškog cilja – uspostavljanja komunizma u Jugoslaviji.

L. M

Austro-Ugarska je početkom oktobra 1908. godine objavila aneksiju Bosne i Hercegovine. Pre nego što će otići u posetu ruskom caru – samo nekoliko nedelja posle aneksije Bosne i Hercegovine i demonstracija u Srbiji – regentu princu Đorđu Karađorđeviću stari kralj Petar I je kazao: „Plašim se, sine, da se ogorčenje neće moći obuzdati nikakvim dekretom i policijskim merama. Objasni to caru i reci mu da mi ne možemo pristati na aneksiju pa ma nju priznao ceo svet, čak i Rusija, kojoj mi danas okrećemo sve svoje poglede i nade.“

„Državom vladaju maršal Tito i njegovi partizani. Njihov režim je totalitarni. […] Administraciju obavljaju, kao i u SSSR-u […]. Politička aktivnost je ograničena na narodnooslobodilački front dok je štampa samo izraz vlade. Nikakva negativna kritika nije dozvoljena. Tajna policija s neograničenom moći držanja u zatvoru bez suđenja, nameće jednoobraznost. Maršal Tito je izjavio da neće nikada pristati na povratak monarhije. […] Jugoslavija je praktički sovjetski satelit.“

Predsednik je izneo jedno mišljenje koje je često ponavljao: on misli da Srbi i Hrvati nemaju ničeg zajedničkog i da je neozbiljno primoravati dve tako antagonističke zajednice da žive zajedno, pod istom vladom. On smatra da bi trebalo da Srbija bude obnovljena kao posebna država, dok bi Hrvati bili stavljeni pod starateljstvo.“

Čerčil je Čemberlenu čestitao na sporazumu sa Ribentropom a rekao mu je i dve antologijske rečenice: „Mogli ste birati između rata i sramote. Izabrali ste sramotu, a dobi­­će­­te rat.“