Pao sam doslovno mrtav od sna da bih se tek potom setio jednog eseja Valtera Benjamina u kojem je autor sugerisao da reč nije znak, zamena za nešto drugo, već ime jedne Ideje. Benjamin je govorio da se kod Prusta, Kafke, nadrealista, reč odvaja od značenja u njegovom buržoaskom smislu i vraća se na svoje osnovne i gestovne moći.