Mamac i cink

Pisanje je, rekao je, traganje za pravom merom odnosa stvarnog i nestvarnog, i kad god se taj fini balans ne ostvari, rekao je, pisanje se pretvara u zaludnu propagandu, bez obzira na to da li je reč o preobilju stvarnosti u socijalističkom realizmu ili o gomilanju nestvarnog u magičnom realizmu. Zbog toga je, uostalom, rekao je, tako teško pisati o istoriji, jer nas ona, rekao je, užasava svojom sveobuhvatnošću i mami svim onim mogućnostima koje su mogle da se odigraju.

onaj ko ne ume da ćuti ne može da se nada da će u rečima naći utehu.

dok smo poskakivali preko džombi i grickali zrna prašine, pomislio da se i moja zemlja raspadala zbog toga što je nekome, mada bi bilo bolje da tu reč upotrebim u množini, zasmetalo što svi govore istim jezikom. Bog je zbog toga srušio kulu u Vav

Ukratko, mislio je da sam otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak laži, a ja sam, u stvari, otišao zato što više nisam mogao da podnosim pritisak istine. U p

tome je stvar: onaj ko živi sa istorijom ne živi sa životom, mrtvac je čak i kada je živ

Svako je kovač svoje sreće, govorila je.

Kada se jednom poseje, seme zla, kao svaki korov, ostaje zauvek na istom mestu, sve dok se ponovo ne steknu idealni uslovi za njegovo klijanje.

Amerikanac je uvek samo jedan, uvek je sam, smatrao je Donald, a Evropljanin, pogotovo ako potiče iz Istočne Evrope, uvek je samo deo mnoštva.

mi samo verujemo da nije svaka površina prozirna i da nekada mora da se zaviri iza nje da bi se saznalo šta počiva u dubini.

Većina ne zna, smatrao je on, koliko ima kontinenata ni gde se nalaze, jer je globalno znanje nešto što se, paradoksalno, smatrao je on, ne uklapa u vreme u kojem živimo, koje ističe nadmoć regionalnog. Ljudi se ovde, rekao je Donald, ustručavaju od viška znanja, a enciklopedijski duh je duh prošlosti. Amerikanac ili Kanađanin znaju samo ono što im je potrebno, i smatraju da je to smisao obrazovanja, odnosno da je znanje ono što pruža praktičnu podršku svakodnevnom življenju.