bookmate game
Ljubomir Živkov

Farkaždin

„Daleko mi je Banat, crna košulja“, pisao je Đura Jakšić, a u Farkaždinu Ljube Živkova Banat je i blizu i daleko. Blizu jer nam prizori, zvuci, mirisi i divanjenje dolaze iz prve ruke, daleko jer su i preko Banata i preko pisca preletela, poput ptica selica, silna godišnja doba, a umesto crne košulje pojaviće se šarena paorska košuljanka, marame crkvenih žena koje nisu posve crne — kad im priđete bliže, ugledaćete na njima sitne tufne, nalik na pege u perju morke…
Pisac ove duhovite i na mahove setne knjige kao kroz pukotinu napravljenu u zaboravu plete i raspreda žive slike svog zavičaja, sve one razgovore, godišnja doba, mobe, kosidbe, svinjokolje, snegove, a pre svega ljude, među kojima je većina odavno između Jamura i Selišta, gde je seosko groblje.
Farkaždin je mozaik, zamišljen možda da bude crno-beli, kao žurnal koji je prethodio svakom filmu u lokalnom bioskopu Omladinac, jednom od rodnih mesta autorove poetike, ali se po njegovim rečima taj mozaik sam od sebe bojadisao: na njegovoj pozadini vide se i plavetnilo letnjeg neba, i zelenkasta voda Tamiša, i paradajz koji se u bašti crveni kao što bulke poziraju ispred polja žita, kroz proreze na kotarkama probija se zlatna boja kukuruza — i čitalac će se vratiti, ako je bivao u Banatu, jeziku sela i govoru paora, uživaće u šalama koje Banaćani najčešće prave na svoj račun, jer kad se smeješ sebi, nema ko da se ljuti…
Farkaždin je knjiga koja ubedljivo pokazuje kako se od novinara postaje pisac.
231 printed pages
Original publication
2023
Publisher
Laguna
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Filipshared an impression5 months ago
    👍Worth reading

  • Ljubicashared an impression8 months ago
    👎Give This a Miss
    💤Borrrriiinnng!

  • b0016869821shared an impression9 months ago
    👍Worth reading
    🎯Worthwhile

Quotes

  • b1312087186has quotedlast year
    Nijedno se selo nije oslanjalo samo na maštovitost kumova, nisu mu bila dovoljna imena koja su popa i matičar mastilom upisivali svak u svoje knjige, nego je ono imalo pravo, dužnost i čast da žiteljima daje nadimke, a nadimci su, kako koji, živeli samo u jednoj ličnosti, ili su po nepisanom naslednom pravu ostajali novim pokolenjima i postajali porodično paraprezime. Ime ti se davalo, ovo drugo ti se nadevalo, i ostajalo je priljubljeno uz tebe kao krpiguz uz vunenu čarapu; kad bih od kakve naučne ustanove dobio stipendiju rado bih u okv. sv. mogućnosti proučio poreklo nadimaka: jedni su odblesak nečije naravi, drugi nečijeg izgleda, treći govorne mane, uzrečice, ili hobija, ali bi mnogi umakli etimologiji, ostali bi tajanstveni i nepristupačni prema svakome ko bi se uskopistio da vidi šta znače.
  • b6729962658has quotedlast year
    „Ta koren te tvoj, onaj Krstin!…“, na šta sam ja uzvratio sa: „Jebo tebe tvoj koren!“

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)