Dvadeset stepenika i druge priče

Ali is­ku­stvo se ne go­mi­la, kli­zi kao vo­da od pra­nja.

Sun­ce u Grč­koj ni­ka­da ne ću­ti.

Ka­da se Alek­san­dra za­u­sta­vi­la i po­gle­da­la oko se­be, ose­ti­la je da su se za­u­sta­vi­le i me­ta­fo­re. Jer iz­van nje, sve je pu­no ti­ši­ne, stvar­nost je pot­pu­no za­ne­me­la.

Jer vru­ći­na opra­šta go­to­vo sve.