bookmate game
sr
Books
Петар II Петровић Његош

Odabrana dela

  • Филип Павловићhas quoted3 years ago
    Ћуд је женска смијешна работа!

    Не зна жена ко је какве вјере;

    стотину ће промијенит вјерах

    да учини што јој срце жуди.
  • Mirko Milovanovichas quoted3 years ago
    Ах, како је земља напуњена

    с идолима свакога изрода!

    О, како је лице свемогуће

    мрачна глупост обезобразила!

    Таме цар се зли обрадовао 245

    видећ име неба подругано,

    видећ људе ђе свакој мрскости

    са тамјаном олтар окађују,

    видећ гадне змије, крокодиле

    да безумна сљепост обожава. 250
  • Филип Павловићhas quoted3 years ago
    У добру је лако добро бити,

    на муци се познају јунаци!
  • b9169916958has quotedyesterday
    жеља му је страстих ужаснијех
    побудитељ, руковођа сл’јепи;
    злоћа, завист, адско насљедије,
    ово чојка ниже скота ставља, –
    ум га, опет, с бесмртнима равни! 90
  • b9169916958has quoted3 days ago
    О слободи и о народности
    у њих нико поњатија нејма;
    у гроб су их обје сахранили.
  • b9169916958has quoted3 days ago
    Куран им је очи извадио,
    Куран им је образ оцрнио;
  • b9169916958has quoted3 days ago
    Гора с гором састат се не може,
    али човјек може са човјеком. 10
  • b9169916958has quoted3 days ago
    а богу је жертва најмилија 160
    поток крви кад провре тиранске.
  • b9169916958has quoted5 days ago
    Што ће мудрост кад јој вр’јеме није?
  • Николаhas quoted22 days ago
    Кад пред зору, и ноћ је мјесечна,
    ватра гори насред сјенокоса, 1285
    а она ти од некуда дође;
    украј ватре сједе да се грије.
    Чује да свак спава у колибе.
    Тада она вијенац расплете,
    паде коса до ниже појаса; 1290
    поче косу низ прса чешљати,
    а танкијем гласом нарицати,
    како славља са дубове гране.
    Тужи млада ђевера Андрију,
    мила сина Милоњића Бана, 1295
    који му је ланих погинуо
    од Тураках у Дугу крваву.
    Па се снахи не дао острићи:
    жалије му снахин в’јенац било
    него главу свог сина Андрије. 1300
    Тужи млада, за срце уједа,
    очи горê живје од пламена,
    чело јој је љепше од мјесеца, –
    и ја плачем кâ мало дијете.
    Благо Андриј’ ђе је погинуо – 1305
    дивне ли га очи оплакаше,
    дивна ли га уста ожалише!
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)