Nasleđe

Deka je imao običaj da kaže: ako dvoje uspeju da provedu dve nedelje u stranoj zemlji a da se ne posvađaju, izdržaće i na duge staze. To sam videla u praksi kad su noni ukrali novčanik prvog dana našeg boravka u njenoj domovini. U njemu je imala trista dolara u putničkim čekovima, za koje je deka pokušavao da je ubedi da ih nosi u torbici sakrivenoj ispod

Laž neće poštedeti onog ko upravo gleda u tebe; njom se služiš da samog sebe zaštitiš.

džempera. Htela je da umre od stida, ali on nijednom nije izgovorio: A lepo sam ti pričao. Štaviše, pričekao je tog popodneva da ona zadrema, pa joj je nadoknadio manjak, a onda pokušao da je ubedi kako je „našao“ taj novac na klupi u parku.

„Pravila su samo pokušaj kontrolisanja, Šej. I mrzim da budem donosilac loših vesti, ali kontrolisanje je čista iluzija. Nikad nemamo nimalo kontrole. Ni nad čim.“

kad je gusto, jedini izlaz je kroz gustiš.“

kao kakva moderna verzija noninog i dekinog braka. Bile su čvrsto povezane. Usaglašene. Pune duboke ljubavi. I umele su zajedno da se smeju. Uspele su u tome.

Premalo je stvari nad kojima istinski imamo vlast, mila moja. Jedino možemo dopustiti životu da živi kroz nas i jačati sebe kako bismo bili dovoljno snažni i spremni za sve što će nam on

U čemu je svrha vezivanja za nekog za čitav život ako te ta osoba neće pogurati do krajnjih granica tvoje ličnosti?“

Brak je bio prihvaćen, standardni način da postaneš odrasla osoba, postojana i odgovorna, i to je čak i sad.

Naravno, sada kad sam star, to deluje glupavo. Ionako me nisu prihvatali jer sam za njih bio ’bezosećajni neženja’. Da bih bio muško, morao sam da se oženim.“