Dosije Bogorodica

„Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“

„Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“ Ispod mudrih reči potpis – Sveti Sava, s otiskom njegovog pečata: u krugu raspoređena četiri kvadrata tako da čine krst, a u svakom po jedno slovo svečevog imena.

Sokola je doneo iz Amerike i po njemu je ovom nestvarnom mestu dao ime – Sokolovo gnezdo. Nije slučajno izabrao sokola za čuvara oaze, jer ova ptica sa izuzetno izoštrenim vidom simbolizuje sunce, kraljevsko dostojanstvo, pronicljivost, nadmoć i slobodu.

shvatio je da se najvažniji poslovi ne mere količinom novca već količinom moći koju obezbeđuje dobra investicija.

Deroka Mangupluci oko Kalemegdana. U toj knjizi postoji interesantna priča o mladom novinaru Vinstonu Čerčilu. Nezadovoljan stavom Srbije prema Englezima u Burskom ratu, na početku dvadesetog veka, u svojim tekstovima se obrušio na Srbe nazivajući ih pogrdnim imenima. Voja Tankosić, mladi srpski oficir a kasnije četnički vojvoda, zarekao se da će kad-tad isprebijati nadobudnog engleskog novinara. I, kako piše Deroko, ubrzo se ukazala prilika. Orijent ekspres, najmoderniji voz tog vremena, na putu za Istanbul, zadržao se nekoliko sati u Beogradu, pa su putnici razgledali grad, uglavnom odlazeći u kafane. Mladi oficir sazna da se u vozu nalazi i Vinston Čerčil, pa požuri da ga pronađe. Našao ga je u restoranu Grčka kraljica, izvređao i na kraju ošamario. Taj diplomatski skandal nekako je izglađen uz obostrana izvinjenja.

u sećanje vrati knjigu Aleksandra Deroka Mangupluci oko Kalemegdana. U toj knjizi postoji interesantna priča o mladom novinaru Vinstonu Čerčilu. Nezadovoljan stavom Srbije prema Englezima u Burskom ratu, na početku dvadesetog veka, u svojim tekstovima se obrušio na Srbe nazivajući ih pogrdnim imenima. Voja Tankosić, mladi srpski oficir a kasnije četnički vojvoda, zarekao se da će kad-tad isprebijati nadobudnog engleskog novinara. I, kako piše Deroko, ubrzo se ukazala prilika. Orijent ekspres, najmoderniji voz tog vremena, na putu za Istanbul, zadržao se nekoliko sati u Beogradu, pa su putnici razgledali grad, uglavnom odlazeći u kafane. Mladi oficir sazna da se u vozu nalazi i Vinston Čerčil, pa požuri da ga pronađe. Našao ga je u restoranu Grčka kraljica, izvređao i na kraju ošamario. Taj diplomatski skandal nekako je izglađen uz obostrana izvinjenja

u sećanje vrati knjigu Aleksandra Deroka Mangupluci oko Kalemegdana. U toj knjizi postoji interesantna priča o mladom novinaru Vinstonu Čerčilu. Nezadovoljan stavom Srbije prema Englezima u Burskom ratu, na početku dvadesetog veka, u svojim tekstovima se obrušio na Srbe nazivajući ih pogrdnim imenima. Voja Tankosić, mladi srpski oficir a kasnije četnički vojvoda, zarekao se da će kad-tad isprebijati nadobudnog engleskog novinara. I, kako piše Deroko, ubrzo se ukazala prilika. Orijent ekspres, najmoderniji voz tog vremena, na putu za Istanbul, zadržao se nekoliko sati u Beogradu, pa su putnici razgledali grad, uglavnom odlazeći u kafane. Mladi oficir sazna da se u vozu nalazi i Vinston Čerčil, pa požuri da ga pronađe. Našao ga je u restoranu Grčka kraljica, izvređao i na kraju ošamario. Taj diplomatski skandal nekako je izglađen uz obostrana izvinjenja.

„Mi smo Srbi sudbinom predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku i da priznajemo iznad sebe samo nebeski Jerusalim, a na zemlji nikoga. Jer – ili ćemo biti svoji, ili nas neće biti.“ Ispod mudrih reči potpis – Sveti Sava, s otiskom njegovog pečata: u krugu raspoređena četiri kvadrata tako da čine krst, a u svakom po jedno slovo svečevog imena.

Boraveći u Crnoj Gori, Bernard Šo je rekao da na svojim putovanjima nije video ništa ni približno lepo kao što je ulazak Rijeke Crnojevića u Skadarsko jezero, nekada zvano Skadarsko blato. To je izjavio, a nije se usudio da neverovatnu sliku i opiše, svestan da maštovitost literature ne može nadmašiti maštovitost prirode. Rijeka Crnojevića izbija iz Obodske pećine, kreće prema istoku i već nakon tri i po kilometra skreće na sever praveći polukrug oko kamene planine, i potom jezdi jugoistočno ka jezeru. Ova čudesna reka je duga trinaest kilometara i plovna je već posle prvog kilometra jer izvire kao neverovatno snažno vrelo.

Bluz opisuje sukob između prava na sreću i nemogućnosti da se to pravo ostvari, zatim nudi mogućnost rešenja i na kraju čovek shvati da mora sam da reši nevolju koja ga je pritisla.