sr
Books
Maja Lunde

Poslednji divlji konji

Kada kosti divljeg konja iz Mongolije stignu do Mihaila, zamenika upravnika Peterburškog zoološkog vrta, on shvata da je pred njima istorijsko otkriće. Tahi — drevni divlji konj za kog se smatra da je odavno izumro i dalje živi u mongolskim stepama i Mihail počinje da sanjari o ekspediciji u kojoj će ih uloviti i pridodati kolekciji zoološkog vrta. Ceo vek kasnije veterinarka Karin sa sinom putuje u Mongoliju kako bi vratila ova čudesna stvorenja u prirodno stanište. Posvetila je život brizi o divljim konjima i ima samo jedan san: da ih spase od izumiranja. Godine 2064. Evropa je opustošena i ljudi se bore da prežive nakon klimatskih katastrofa koje su pogodile Planetu. Iako su skoro svi njeni susedi odavno otišli iz svojih domova, Eva odbija da napusti farmu i nekoliko poslednjih divljih konja o kojima brine, posebno sada kada kobila treba da se oždrebi. Međutim, dolazak nepoznate žene na imanje učiniće da Eva preispita svoju odluku i prvi put realno sagleda budućnost svoje ćerke ukoliko ostanu na farmi. Prostirući se kroz kontinente i vekove, roman Poslednji divlji konji je dirljiva priča o opstanku, zajednici i neraskidivoj vezi čoveka i prirode. Šta nas razlikuje od životinja? Kako naši postupci utiču na druge vrste? Imamo li vremena da ispravimo greške iz prošlosti?
401 printed pages
Have you already read it? How did you like it?
👍👎

Impressions

  • Jasna Prokovićshared an impression5 months ago
    👍Worth reading
    🔮Hidden Depths
    💡Learnt A Lot
    🎯Worthwhile
    🚀Unputdownable
    💧Soppy

    Divna je, poučna.."Možda još uvek možemo da se opametimo."

  • Aleksandarshared an impression2 months ago
    👍Worth reading
    💡Learnt A Lot

  • Srdjan Vuletashared an impression3 months ago
    👍Worth reading

Quotes

  • Jasna Prokovićhas quoted5 months ago
    Inače, nikad nisam kupovala cveće. Biljke treba da rastu iz zemlje, a ne da ubrane služe za ukras. Ne mogu da shvatim zašto ljudi kupuju ubrano cveće. Stavljanje cveta u vazu nije ništa drugo nego sporo ubistvo.
  • Jasna Prokovićhas quoted5 months ago
    Autorka ponovo opominje, nije slučajno smestila kraj romana u savremeno doba. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo
  • Jovana Spasićhas quoted2 months ago
    Ne znam čemu se ja nadam. Nada je besmisleno osećanje. Pasivno. Sopstvenu nadu ne mogu da upotrebim za bilo šta.

On the bookshelves

fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)