Vladalac

strah pothranjuje misao na kaznu koja ih neprestano progoni

da se ne odvaja od dobra samo ako može, ali da, takođe, ume da zagazi u zlo, samo ako je potrebno.

na strani zaverenika su samo strah, zavist, bojazan od kazne,

svako može da vidi, a malo ko ume da dodirne suštinu.

Osim toga, ne sme da bude lakoveran i nagao, ne sme se plašiti i svoje senke, mora biti odmeren, obazriv i čovečan.

ljubav je veza koju ljudi, po prirodi mahom zli, kidaju čim iz nje izvuku ličnu korist,

tuđe oružje uvek sa tebe spada, ili te tišti, ili te sputava.

Stoga, zlo treba počiniti odjednom, što se manje s njim odugovlači, manje i boli. Dobro treba činiti polako, postepeno, da bi se što bolje osetilo njegovo blagotvorno dejstvo.

A neosporno je da su u zabludi oni koji veruju da velike ličnosti mogu preći preko starih uvreda za ljubav novih dobročinstava.

Jer ljudi nas ujedu za srce ili iz straha ili iz mržnje.