Frankenštajn

Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar.

Razni događaji u životu ne menjaju se tako brzo kao ljudska osećanja.

Ništa nije bolnije za čoveka nego kad posle brzog smenjivanja događaja, koji su pobudili razna osećanja, nastane potpuno mirovanje i izvesnost, koji ga liše nade i oslobode straha.

Kako je znanje čudno! Prione za čoveka, kad ga jednom dohvati, kao lišaj za stenu. Ponekad sam želeo da se otresem svih misli i osećanja, ali sam uvideo da postoji samo jedan način da se savlada osećanje bola, a to je smrt – nešto čega sam se bojao, a nisam razumevao.

Prošlost mi se izbrisala iz sećanja, sadašnjost je bila mirna, a budućnost su ulepšavali svetli znaci nade i radosna predviđanja.

je isto: jer bilo da je to radost ili žalost,
Sve je uvek prolazno.

Strašni i veličanstveni prizori u prirodi uvek su u meni izazivali svečano raspoloženje i uticali da zaboravim prolazne brige u životu.

Oko mene su se prikupljali čisti snežni planinski vrhovi, blistavi visovi, borove šume i kamenita gola klisura, orao koji je kružio među oblacima – svi su se okupljali oko mene i pomagali mi da se smirim.

ponekad me je vihor strasti moje duše gonio da u telesnom kretanju i promeni mesta potražim olakšanje od nepodnošljivih osećanja.

sam bio srećan, priroda je imala moć da kod mene probudi najlepša osećanja. Vedro nebo i zelena polja ispunjavali su me ushićenjem.