A planine odjeknuše

„Ništa ti ne znaš o hrabrosti“, reče baba Ajub. „Da bi postojala hrabrost, mora postojati nešto što se može izgubiti. Ja sam ovamo došao jer nemam više ništa da izgubim.“

Čudno je to, Markose, ali ljudi uglavnom sve shvataju naopačke. Misle da će živeti po onome što žele. Ali ono što zapravo upravlja njima jeste ono čega se plaše. Ono što ne žele.“

Ponekad, međutim, tek pošto ste živeli, shvatate da je vaš život imao svrhu, i to najverovatnije onu koju nikada niste smerali.

Dugo sam poživeo, gospodine Markose, i uvideo sam da čoveku dobro dođe mera poniznosti i razumevanja kada sudi o onome što upravlja srcima drugih.

Da bi postojala hrabrost, mora postojati nešto što se može izgubiti. Ja sam ovamo došao jer nemam više ništa da izgubim.“

Sada znam da neki ljudi nesreću osećaju kao što drugi osećaju ljubav: krišom, žestoko i bespomoćno.

Kralj je pokrenuo zemlju, shvatate, ali je bio okružen okeanom fanatika, a vi sigurno odlično znate šta se dešava kada zadrhti okeansko dno, mesje Bustule. Cunami bradatog ustanka obrušio se na sirotog kralja pa ga je odneo, dok se on slabašno bacakao, i izbacio ga na obalu Indije, zatim Italije, i na kraju Švajcarske, gde je ispuzao iz mulja i umro kao razočarani starac u izgnanstvu.

E. B.: Znači, on je bio vizionar.
N. V.: Ili budala. Ja sam oduvek smatrala da je ta razlika opasno mala.

Sada znam da neki ljudi nesreću osećaju kao što drugi osećaju ljubav: krišom, žestoko i bespomoćno.

Priča je kao voz u pokretu: gde god da se ukrcate, stići ćete na odredište, pre ili kasnije.