Deca rata

Ништа време не лечи, лош је то лекар

И морамо се једном засвагда научити памћењу!

Како задобити повјерење дјеце која су заборавила што значи доброта?

Свијет нема краја! – брзо га исправи Ђока. – Сјећаш се? Свијет је кô лопта, све је округло, а оно што је округло нема краја! Почетак је крај, а крај је почетак.

Тешки дани, тешке ноћи, па тешки и снови.

А веле да време лечи. Ништа време не лечи, лош је то лекар. Даје само неке дроге, траве, залечује, прави варку. Нема лека! Ничега нема. Биће само сећања.

Али човек зна шта може очекивати од вукова који вршљају по козарачким висовима и долинама, али не зна шта да очекује од тих курјака у људском обличју.

Осети се рат у ваздуху. Просто тако, осети се. Као и свако невреме.

Нема ни црквеног звона да зазвони за душу мученице, нема звоника, нема ни цркве, све то усташе срушиле и попљачкале.

Бирају се деца, као кад Цигани бирају коње. Дошли сељаци, неки су родитељи и сродници усташа или домобрана. Свако, ко год хоће, може одабрати дете и повести га са собом