Odlazim«, ponovio je, u slučaju da nije shvatila.
»Znam«, rekla je tiho.
Samo je zurio u nju, a onda je odmahnuo glavom. »Dobro, čekaj malo. Zašto ti je to tako lako, pustiti me da odem?«
»Što?«
»Stvorila si svoj život držeći uza se sve, kućne ljubimce, ljude… Sve ih držiš uza se, u svojemu srcu, ali kada se radi o meni, nasmiješiš se, poljubiš me i kažeš mi da pazim na sebe?«
Zaustila je da nešto kaže, no odustala. Tada je uperila prst u njegova prsa, jako. »Dobro, što bi ti da učinim, padnem na koljena i preklinjem te da ne ideš?«
Da. Zapravo. Barem malo.
Možda.
Kriste, koji je on bio jadan kreten.