Žena u meni

Madona je zahtevala moć, i zato je imala moć. Bila je u centru pažnje, jer je to nametala kao uslov da se bilo gde pojavi.

Dobro je sve ono zbog čega vam srce zakuca jače.

Bila sam nepoznata i ako zabrljam nisam imala šta da izgubim. Anonimnost pruža veliku slobodu

. „Slušaj“, kazala je. „Da bi čovek bio kreativan, mora da ima vremena za zabavu. Vreme koje uzmeš za sebe pomaže ti da ostaneš normalna. Aman, makar i samo zurila u zid ako želiš. To je potrebno čoveku.“

Otad pa nadalje, mislim da me je posmatrao kao nešto što je došlo na ovaj svet isključivo da bi zarađivalo njima pare.

Razlog što sam danas živa jeste što sam umela da osetim radost.

Godinama sam uzimala prozak, ali u toj bolnici su mi ga naglo ukinuli i počeli da me kljukaju litijumom, opasnim lekom koji nisam želela niti mi je trebao; od njega usporiš i obuzme te velika tromost. Osećaj za vreme mi se poremetio, gubila sam orijentaciju. Na litijumu, nisam znala gde sam, a ponekad ni ko sam. Mozak mi nije radio kao ranije.

Za devojke koje nastupaju važna je kosa. To je zapravo ono što muškarci žele da vide. Obožavaju da gledaju kako se duga kosa pokreće. Žele da mlatiš njom. Ako ti se kosa pomera, veruju da se dobro provodiš.

Sada uviđam nešto: kada nekom nije dobro – a meni tada stvarno nije bilo dobro – treba da odeš kod te osobe i zagrliš je.

Bila sam kao oljušteni nerv.