Oduvek mu je bio odbojan mačistički svet navijačkih grupa, okađen mirisom znoja i baruta. Nije bio ni na toj, za njega kobnoj. Čekao je pred stadionom da se meč završi. Čekao je pred jednim od tih, kako patetični sportski komentatori vole da kažu, „hramova fudbalske umetnosti“, koji sve više liče na regrutne centre za budale i psihopate. Mogu da zamislim izraze lica u zagušljivoj doksi krda, gibanje golih tetoviranih trupova pred kojima se najednom ukazuje prilika poput Nikodima.