Juče je sve to bilo nestvarno, nešto lebdeće i besmisleno, a stvarnost je bila sasvim druga. Juče si još priželjkivala osvetu, ili iskupljenje, želela si da telefonira, ili da mu iznenada budeš neophodna, ili da ga uhapse, odvedu u zatvor i obese. I znaš, dok ti osećaš takve stvari, onaj drugi se u daljini raduje. Sve dotle on ima moć nad tobom. Dok prizivaš osvetu, onaj drugi trlja ruke, jer osveta je takođe čežnja, a čežnja te čvrsto vezuje. Ali doći će dan kada ćeš se probuditi – trljaš oči, zevaš i najednom primećuješ da ne želiš više ništa.