Maratonci trče počasni krug

Град моје младости остао је негде у даљини. Он данас за мене постоји само у сећању; избрисан је из стварног света и до њега не води ниједан обичан пут; до моје куће у Масариковој улици долазим само сећањем на људе које сам волео и којих одавно нема.

Не знам, али, јебеш ти живот кад сам себе почнеш да преповијаш и дојиш, кад сам себе водиш у шетњу, кад сам себе успављујеш и будиш, кад сам себе волиш, кад сам себе упишеш у школу и сам себи идеш на родитељске… Мало сам ја срања направио колико је ово друштво заслужило.

У животу сам урадио више него што сам очекивао и мање него што сам могао.

Кад човек има Вољу да се спасе, све је могуће!

Пиће, као и политика, чини немогуће. Од људи прави животиње, али никад од животиња људе… Кафане, кафане

Била је дивна девојка, али рођена у погрешном граду, у погрешној земљи, у погрешно време, међу погрешним људима. Сувише погрешних ствари за један обичан живот.

Песма мора да се пева из срца.

У животу сам урадио више него што сам очекивао и мање него што сам могао.

Писање је, рекао сам уз напомену да је то моје искуство после дугих година рада, покушај да се човек лечи и излечи од непрележаних страхова, траума, ломова, болова и питања на која никада није добио паметан одговор, панична жеља за заустављањем времена које пролази брзином путовања међу звездама – брзином светлости.

Пролазност је гора од смрти. Смрт дође и прође, а пролазност остаје да вас мучи и прати и када вас нема.