Francuska dadilja

Misliš li da ću, zato što je on velika stena a ja samo mali kamenčić, dopustiti da me zgnječi? Zar ne znaš da majušni kamenčići mogu da se zavuku u svaki procep?

Hiljadu godina je suviše kratko vreme da posedujemo one koje volimo! Suviše kratko vreme da ih ožalimo kada ih izgubimo...

Bjanka Picorno preispituje razne kontroverzne i složene teme – od socijalne podeljenosti, preko ekologije, potrošačkog društva (konzumerizma), političke korupcije, do rodne i rasne diskriminacije. Na prvi pogled neobično je da ovako „ozbiljna” pitanja budu tema romana za decu. „Istina, ja pišem za napredne čitaoce. Potpuno se slažem s Tolkinom koji tvrdi da priče za decu treba da budu kao i njihova odeća – uvek im daj bar za jedan broj veću, drugim rečima, ponudi im izazovne priče koje neće previše lako razumeti. Imaj poverenja u njih, veruj u njihovu sposobnost da odu korak dalje”, kaže Bjanka Picorno u intervjuu za magazin Inoltre 2002. godine. „Jer svrha književnosti, kao što kaže Milan Kundera, nije da pruži odgovore već da postavi pitanja. Književnost je poziv na posmatranje, promišljanje i izazov.”

Ali zašto sve to radiš za mene?“

'Zato što izgledaš kao neki mišić koji je upao u baru, ali koji se ne predaje i pokušava da se iskobelja napolje', pomislio je dečak.

Elem, stvoriti građane je mukotrpan posao; a da biste imali zrele građane, treba ih vaspitavati dok su mali'.“

ne radi se o materijalnoj potrebi. Potreba da se čovek izrazi kroz sopstvenu umetnost je druga vrsta potrebe. Ptica koja ne peva umreće od tuge. To isto važi i za pesnika, slikara, balerinu, pevačicu.

Stvarno je ne razumem. Zar joj nije dovoljno što je drugi izlažu patnji? Zar baš mora sama sebi da zabada nož u ranu? Možda je njena stroga religija primorava da samu sebe kinji i ponižava, za kaznu što je gajila suviše ambiciozne nade.

Ti Englezi su zbilja čudni! Kao odrasli sebi dopuštaju sva zadovoljstva, poroke, neumerenosti koje im padnu na pamet. Gospodin Eduar je živi primer toga, sa svojim putovanjima, svojim luksuzom, svojim podvalama na štetu mladih žena koje mu poklanjaju svoje poverenje. (Mislite li da ću mu ikada oprostiti ono što vam je učinio?) Ali od dece zahtevaju disciplinu i odricanje, kao da su to neki mali vojnici koje treba dresirati i čiji je zadatak samo da ćute i slušaju. Da li to ima veze sa protestantskom verom? A ipak, gospodin Eduar mi nikada nije delovao kao zadrti puritanac.

Mora da ste veoma talentovani“, sa divljenjem je rekla Selin.

„Ah, ne, madam. Nisam ono što se naziva genijalnim čovekom. Prosečno sam inteligentan. Ali bio bih srećan ako bi moj život poslužio da dokažem da jedan čovek može nešto dobro da uradi a da ne mora da bude natprosečno inteligentan, zahvaljujući isključivo svojoj čestitosti i poštenju, svom časnom životu zbog kojeg će ga njegovi sunarodnici poštovati.“

Odgovoriću ti citirajući Rusoa, kog sigurno znaš barem po imenu: 'Domovina ne može da postoji bez slobode, niti sloboda bez vrline, niti vrlina bez građana: imaćete sve ako stvorite građane. Elem, stvoriti građane je mukotrpan posao; a da biste imali zrele građane, treba ih vaspitavati dok su mali'.“