Ana Karenjina

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

– Ah, ti si srećan čovek. Imaš sve što voliš. Imaš konje, imaš pse, imaš lov, imaš gazdinstvo.

– Može biti da sam srećan zbog toga što se radujem onome što imam i ne žalim za onim što nemam –

Ali Ljevin je bio zaljubljen, pa mu se činilo da je Kiti savršena u svakom pogledu, da je stvorenje koje je uzdignuto iznad svega zemaljskog, a on tako nizak zemaljski stvor da se nije moglo ni misliti da će ma ko, pa i ona sama, smatrati njega dostojnim nje.

Kad se on osvrte, i ona okrete glavu. Njene sjajne, sive oči, koje su se činile ugasite zbog gustih trepavica, zaustaviše se na njemu ljupko i plašljivo, kao da ga je poznavala, i odmah zatim pređoše na gomilu sveta kao da nekog traže. U tom kratkom pogledu Vronski zapazi uzdržanu živahnost koja je igrala na njenom licu i preletala između sjajnih očiju i jedva primetnog osmejka koji je treperio na njenim rumenim usnama. Kao da je suvišak nečega toliko ispunjavao njeno biće da je i mimo njene volje izbijao čas u sjajnom pogledu čas u osmejku. Ona namerno ugasi svetlost u očima, ali se ova i protiv njene volje sijala u osmejku koji se jedva opažao.

njivo znao da je prevaren muž, i bio zbog toga duboko nesrećan.

da je u braku glavna stvar ljubav. Ako imaš ljubavi, bićeš srećan, jer sreću čovek samo u sebi samom nalazi.

A kako nema ničeg nepodatnijeg za sporazum od raznomislenosti u poluapstrakcijama, to oni ne samo da se nisu slagali u mišljenjima nego su odavno bili navikli da se, bez ljutnje, podsmevaju uzajamnim neizlečivim zabludama.

Treba ipak nekako živeti dok smrt ne dođe. Tama je pokrila za njega sve; no baš zbog te tame on je osećao da je jedini rukovodni trag u toj tami bilo njegovo delo i svom se snagom hvatao za nj i držao se njega.

Tek što pitanje kako da se živi postade malo jasnije, odjednom iziđe pred njega novo nerazrešivo pitanje – smrt.

Zna se da o svojoj duši treba svako najviše da misli