Zanimljiva istorija Srba u 147 priča

Београд је био преплављен дневним листовима, а њихов списак био је подугачак: Београдске новине, Трговински гласник, Вечерње новости, Мали журнал, Дневни лист, затим партијски листови: Самоуправа, Видело, Исток, Српска застава… а убрзо ће се појавити Политика, Правда, Одјек, За отаџбину и неколико недељних, повремених, боље рећи краткотрајних листова.

Нема сумње да се негде спрема ново издање, које ће нам протумачити оно што сада проживљавамо.

Историчар Албер Мале дошао је у Београд 1892. године да буде професор дипломатске историје малолетном краљу Александру и на двору остао две године. По повратку у родну Француску објавио је дневник из српске престонице. Записао је: „Поставите Србину питање: ’Шта си?’ Неће никада рећи ’Ја сам Србин из тог и тог краја’, него ’Ја сам либерал, радикал или напредњак’.“

Либерале је предводио Јован Ристић, напредњаке Милан Пироћанац и Милутин Гарашанин, а радикале Никола Пашић. Странке су се смењивале на власти, а одлазак у опозицију значио је губитак положаја, некад и слободе, а некад – и живота!

Глумицу Елизабет Тејлор (1932–2011) Амерички филмски институт прогласио је за највећу глумицу XX века.

Педантни хроничари забележили су да је први аутомобил у Београд стигао на железничку станицу комбинованим возом број 21 у пола седам ујутру 3. априла 1903. године.

У Пролећу, касније названом Хамбург 1881. засијала је прва сијалица у Београду, а случај је удесио да се баш на том месту, у Масариковој улици, данас налази зграда Електродистрибуције.

гувернер Народне банке Игњат Бајлони

У јерменском колективном сећању убиство Талат-паше има значај какво код Срба има Принципов атентат.

Јанко Катић: лукави
преговарач са Турцима

Попут других затворених друштвених група, и гуслари су имали свој жаргон, назван гегавачки. Неке речи гегавачког, као што су „готиван“ – добар, и „кева“ – мајка, и данас се користе.