Kruna ponoći

„Ako te puste“, kazala je Kaltejn dok su i jedna i druga zurile u crnilo svog zatvora, „postaraj se da jednog dana budu kažnjeni. Svi do poslednjeg.“

Ali smrt je njena kletva i njen dar, i smrt joj je tih dugih, dugih godina bila dobra prijateljica.

„Želja i potreba su različite stvari.“

U tom trenutku, nakon deset dugih godina, Selena je pogledala Kejola i shvatila da je kod kuće.

„Kako se zvao?“

Stisla je usne, potiskujući sećanje na to kako je izgledao kada ga je poslednji put videla, sav slomljen na onom stolu. „Sem“, izustila je. „Zvao se Sem.“ Drhtavo je uzdahnula. „Ne znam čak ni gde su ga zakopali. Ne znam ni koga da pitam za to.“

Kejol nije odgovorio, a njoj nije bilo jasno zašto i dalje priča, ali reči su samo sipale iz nje. „Izneverila sam ga“, kazala je. „U svemu što je bilo bitno – izneverila sam ga.“

Dva mesta iznad Evalininog imena bilo je ispisano Mab. Elinina prababa. Ona je jedna od tri fejske sestre-kraljice: Mev, Mora i Mab. Mab, najmlađa i najlepša – kada je umrla – postala je boginja, sada znana kao Dijana, boginja lova.

„Pa, budi mi prijateljica“, kazao joj je vedrijim glasom. „Ručaj sa mnom, igraj bilijar sa mnom. Reci mi koje knjige čitaš – ili kupuješ“, dodao je namignuvši na njene pakete.

„Oh?“, upitala je ona sileći se da mu se malčice nasmeši. „A ti imaš toliko slobodnog vremena da možeš sa mnom provoditi sate?“

„Pa, prati me uobičajeno jato dvorskih dama, ali uvek mogu da odvojim vremena za tebe.“

Zurila je u njega. Nije sigurna da zapravo može da bude Dorijanova prijateljica. Ne kada će njegove safirne oči tako da blistaju – i ne kada je on sin čoveka koji u svojim šakama čvrsto drži njenu sudbinu. Ali tokom dva meseca otkad je okončala šta god da su njih dvoje imali, on joj je često nedostajao. Nije joj nedostajalo ljubljenje i očijukanje, već samo on.

Ali, Kejole“, kazala mu je ona i snažnije ga stisnula za ruku – a on do tada nije ni shvatao da ga drži, „ono što se desilo s Kainom, to nije bilo plaćeno ubistvo, a čak nije bilo ni hladnokrvno.“ On je pokušao da ustukne, ali čvrsto ga je držala. „Ono što si ti uradio nije bilo nečasno – i to ti ne kažem samo zato što si meni spasao život.“ Zastala je na jedan dug trenutak. „Nikada nećeš zaboraviti da si ubio Kaina“, naposletku je kazala, a kada ga je pogledala u oči, srce mu je zakucalo tako snažno da je to osećao čitavim telom. „Ali ni ja nikada neću zaboraviti šta si učinio da bi mene spasao.“

Valg je stvorio ključa tri

Od kapije Usuda strašna

Taj kam su bogovi prokleli

Od opsidijana strepeli.

U bolu, on sakri jedan od tri

U kruni voljene svoje

Da počine sa njom dok nebo zri

I zvezde nežno se roje.

Drugi će skriti u domu od vatre

Planini svih ljudskih težnji

Humci gde čovek kročiti ne sme

Kraj svojih golemih čežnji.

Gde ćuti treći

Sami muk vlada

Nema ni reči

Nit zveke od blaga.

Selena odmahnu glavom. Još besmislica. A reč „strašna“ čak se i ne rimuje sa ostalima. Drugačiju stopu u poslednjoj strofi neće ni da pominje.