Kruna ponoći

„Ako te puste“, kazala je Kaltejn dok su i jedna i druga zurile u crnilo svog zatvora, „postaraj se da jednog dana budu kažnjeni. Svi do poslednjeg.“

Ali smrt je njena kletva i njen dar, i smrt joj je tih dugih, dugih godina bila dobra prijateljica.

„Želja i potreba su različite stvari.“

U tom trenutku, nakon deset dugih godina, Selena je pogledala Kejola i shvatila da je kod kuće.

„Kako se zvao?“

Stisla je usne, potiskujući sećanje na to kako je izgledao kada ga je poslednji put videla, sav slomljen na onom stolu. „Sem“, izustila je. „Zvao se Sem.“ Drhtavo je uzdahnula. „Ne znam čak ni gde su ga zakopali. Ne znam ni koga da pitam za to.“

Kejol nije odgovorio, a njoj nije bilo jasno zašto i dalje priča, ali reči su samo sipale iz nje. „Izneverila sam ga“, kazala je. „U svemu što je bilo bitno – izneverila sam ga.“

Dva mesta iznad Evalininog imena bilo je ispisano Mab. Elinina prababa. Ona je jedna od tri fejske sestre-kraljice: Mev, Mora i Mab. Mab, najmlađa i najlepša – kada je umrla – postala je boginja, sada znana kao Dijana, boginja lova.

On je zakoračio ka njoj, ali ona nije uzmicala. „Veruj mi, Selena“, procedio je kroz zube, streljajući je pogledom, „znam da umeš da se staraš o sebi. Ali brinem zato što marim. Bogovi mi bili u pomoći, znam da ne bi trebalo – ali tako je. Zato ću ti uvek pričati da se čuvaš, jer ću uvek mariti.“

Taman je krenula da se spusti niz prednje stepenište kada ju je Kejol dodirnuo po ramenu.

„Čuvaj se“, rekao je on ispitujući pogledom kočiju, kočijaša i slugu. Izgleda da su svi prošli njegovo odmeravanje. „Nemoj da dovodiš sebe u opasnost.“

Kejol je stajao u hodniku i pogled njegovih bronzanih očiju leteo je po njenoj haljini od glave do pete. „Ti to nećeš nositi.“

Koliko si dugo žudela za njim?, bilo je ono što je zapravo želeo da je pita. Proklet bio zbog toga što mari. Proklet bio zbog svakog trenutka koji je proveo s njom.