Pustinju usnih.
Hladnu. Kamenu.
Pustinju sivih stena.
Vetar nosi prah
kostiju zalutalih i rida
vapajem izgubljenih duša.
Peku oči natrunjene,
ne dam suzama ..
ne dam...
Plačem u sebi
od ovog jada
i prljavštine
kroz koju gazim,
Bosim stopalima
po oštrom kamenju
Krotim bol.