Mit o ptici

Кога да пита, док бди над испарењима свог неспокоја,

да ли је иста врста слободе: бити стваран и бити остварен?

док ми, овако сапети као ловина, у свом ништавилу

питамо размеђене просторе свог заточеног ума:

зашто нам у овом прогонству недостаје култура вечног

и да ли уопште имамо икаквих обавеза према свемиру

Већ тада били су: сутра. Већ тада били су: ми.

углу трепавица овог прастарог неба
постоји један загонетни осмех у предвечерје.

Он ме уверава, док носим терет својих радозналости,
да ово чиме се бавим, макар изгледало и бесмислено,

може да буде један од бољих начина
да се уснама дотакне свој прави мир у вечности.

Да ли си икада размишљао

о чему разговарају свици?

Чуда се не побеђују ничијим изузетним срцима.

Ми морамо да постанемо себи изузетни

Чим испустимо из руке играчку,

она престане да се игра.17

Кад би се врхови сагињали пред планинарима,

не би ни знао шта је укус висине,

не би ни имао потребу да се примакнеш звездама

Затвори се у пећину, и почећеш да мислиш као камен

Лоши ученици слушају врло пажљиво.

Добри ученици сумњају врло пажљиво