Pomor i strah

Никада убудуће земља у којој владају закон, ред и унутрашња снага неће доћи у прилику да јој куга прореди становништвo и да буде предмет ужаса и обесхрабрене малодушности.

„Треба само приволети људе да промене навике и обичаје.“

ДОБРО МИ ЈЕ И БОЉЕМ СЕ НАДАМ.
У ЧЕМ ИДЕМ, У ТОМЕ И СПАВАМ

Од свих знакова, реч је знак најнепрецизнији.

Џон Фаулс

А онда му паде на памет како у котромац не треба ставити људе, већ речи, и да не треба опрати Ириг, већ јазик!

Сазнаћу шта имају а шта немају, шта су крили да имају, а чиме су се хвалили да имају а немају.

И као што сам спречио да се шири зараза, спречићу да се по мојој жупанији шири оно што је много страшније од куге, а то је оно о чему се сигурно пише у том писму, а што ови гологузани у својим гуслањима зову слободом златном, чију су клицу са собом понели када су се оно дали у бег пред Турцима, и сада хоће овде да је запате.

Људи и даље више верују у приче него у оно што могу да виде рођеним очима

Јер, ако не може преко, Сремац ће да копа као кртица, само да би показао како њему нико неће рећи куда сме, а куда не сме да иде.

Здрави као да су хтели да се разболе, када се разболе као да су журили да умру, а онда мртви нису хтели тек тако у гроб, већ су их њихови најмилији прали, свечано их одевали, целивали их, па им за покој душе правили даће, на којима се ждрало, пило и певало и по три дана, да би их потом, предвођени попом, носали преко целе вароши све док се не окужи и само чисто, јесење небо над Иригом.

Будаи је безброј пута преклињао пaрохе да, ако већ неће да слушају комесара Пихлера и великог жупана Ловаса, послушају свога патријарха, у чије име им је архимандрит гргетешки Стеван Авакумовић наложио да не смеју ићи болесницима без дозволе лекара, да цркве сасвим затворе и да мртво тело без разлике у цркве не носе, но таково абије затворити и тако затворено без сваке пратње и провода и церемоније погрепсти.

Али пролазили су дани, недеље и месеци, стигла је јесен, а кужни карневал у Иригу није јењавао. Будаи их је лечио од куге, а они су умирали од чуме, и колико год да су се трудили да јој умакну, толико су јој пре хрлили у сусрет.