Krotitelji vremena

Tako je Kosta postao neka vrsta jugoslovenskog Nostradamusa a njegov novi astronomarijum tajno političko oružje Karađorđevića. A poznato je da je u politici vreme vrednije nego što su to mnogobrojne sinhronizovane tenkovske divizije u ratu.

Ulice cara Nikolaja II

Bilo je, dakle, potrebno pronaći pravu metodologiju kako bi se na pravi način predvideo uticaj vremenskih protoka iz paralelnih hodnika na ovaj koji smo osećali kao jedini i ekskluzivan. Ili mesto ukrštanja, ukoliko ga je bilo. Ukoliko bi se do takvog metoda došlo, mogla bi se pretpostaviti budućnost. Pojedinaca i čitavih društava.

Kostin radni prostor ponajpre nekakva kvazimetafizička laboratorija zaludnog, bogatog i suštinski neradnog sina, a ne kakav važan proizvodni pogon.

Beogradu, stotinama kilometara daleko od Raguze i Mostara, Pelješca i Ribaća, odvijao se neki novi život Ribićevića, zauvek zasenčen sinovljevom pogibijom ali – k

Jer sinovi bogataša se kao po pravilu dele na alave, gladne, proždrljive i na one daleko mnogobrojnije: snene, melanholične i u seb

što se nikada nije utvrdilo poreklo bolesti od koje je Kosta oboleo stajalo je na početku, dok je na koncu stajala druga nepoznanica: od čega je to pa ozdravio?

Da li je to bio vrisak ili krik, kasnije tog dana razmišljao je kako nije bilo lako odrediti. Vrisak bi bio nešto trenutno, iznedreno iz grla, posledica šoka ali i upozorenje, razmišljao je. U vrisku ima nade, nastojanja da će neko čuti, da će neko pomoći. Krik bi pak bio duboki vrisak iz dubine grudi, iz nutrine, i on nosi drugačiji smisao: krik ne poseduje nadu, on je potvrda tragedije.

U tom trenutku Kosta se gotovo ugrizao za jezik, pomislivši kako se tom izjavom izjednačio sa svojim ocem: kako da kupiš nešto jeftino, prodaš ga za veliki novac i bezobrazno gledaš nasamarenog kupca direktno u oči. Pa ko prvi trepne

genetiku drumskog razbojnika