Žeđ

Alkoholičar mrzi i proklinje piće koje mu upropašćava život. A ujedno to piće i jeste njegov život.“

Prokletstvo je kad čovek ne valja u onome što voli, a valja u onome što mrzi – zar ne?“

godine.
Niko ga nije video, niti je on viđao bilo koga. Osim kada bi se otvorila vr

Stopa kriminala nije, naime, opala samo u Njujorku već u celoj Americi. Tačan odgovor glasi: liberalniji zakoni o abortusu doneti sedamdesetih godina.“ Stefens se zavalio u stolici načinivši pauzu kao da daje vremena Hariju da i sam zaključi pre nego što će mu ponuditi tačan odgovor: „Neudate žene sumnjivog morala koje stupaju u odnose sa manje ili više nasumičnim muškarcima, koji ih pak napuste već narednog jutra, ili bar čim saznaju da su zatrudnele. Takve trudnoće su već stotinama godina pokretna traka za proizvodnju kriminalnog potomstva. Deca bez oca, bez okvira, bez majke koja ima sredstava da ih školuje i moralne kičme da ih nauči Božjem putu. Te žene bi rado uskratile plod života da nije postojala opasnost od kazne. A onda, sedamdesetih, dozvoljeno im je da rade šta hoće. Plodove pokolja koji je došao kao posledica liberalnih propisa o abortusu Amerika je ubrala petnaestak-dvadeset godina kasnije.

I tada je, kao i onomad, osetila električni udar njegovog pogleda, umeće tog čoveka – inače tako odsutnog, distanciranog – da ti jednim pogledom odagna sve ostalo zahtevajući – i dobijajući – tvoju punu i nepodeljenu pažnju

mnogi uređuju ceo svoj život samo prema jednoj želji: da ne umru sami. Malo kome to uspe, ali na šta ljudi sve nisu spremni zbog tog očajničkog straha da će preći preko praga bez nekog ko bi ih držao za ruku.

Zen i umetnost održavanja motocikla.

Kao što su ubistva i svirepost prirodni i logični, dok je samilost anomalija, proizvod složenih napora jedinke stada da se prilagodi ne bi li obezbedila opstanak ljudskog roda. Samilost, naime, prestaje tu, u okvirima vlastite vrste, a čovekov opstanak je inače obezbedila i beskrajna svirepost prema drugim vrstama. Na primer, širenje ljudske vrste ne podrazumeva da čovek samo lovi već i da proizvodi meso. Sam taj pojam proizvodnje mesa, sama ta zamisao! Ljudi drže životinje u zatočeništvu, oduzimaju im svu radost životnog toka, ubrizgavaju im seme kako bi nehotice proizvodile mleko i mekano meso mladunaca, potomstvo im oduzmu odmah po rođenju, slušaju očajničko mukanje majke, a odmah potom je ponovo oplode. Svet poludi kad čuje da neko jede određene vrste – pse, kitove, delfine ili mačke. Međutim, iz nekog neshvatljivog razloga samilost tu prestaje: daleko pametnije svinje smeju se i valjaju jesti. A to radimo toliko dugo da čovek više i ne razmišlja o promišljenoj svireposti koju podrazumeva moderna proizvodnja hrane.

Vrhunskim sportistima je postavljeno pitanje da li bi uzeli doping koji bi im garantovao zlato, ako znaju da će zauzvrat pet godina kasnije umreti. Više od polovine je odgovorilo potvrdno. Kada je isto to pitanje postavljeno običnom svetu, potvrdno je odgovorilo samo dvoje od dvesta pedesetoro.

Aune uze svoju tašnu, pa iz nje izvadi svežanj fotografija.