Noć mi te duguje

Kad bih nekad prošla pored knjige Noć mi te duguje Vanje Čobanova mislila sam da je pisac žensko 🤣, a knjiga neki ljubić 😊.
Onda je u jednoj grupi pisano samo o domaćim piscima i ja se navukoh na sve što je domaće, kao da pre toga i nisam većinom čitala iste, a ponekad nešto strano 😀. Tako reših da pročitam ovu knjigu muškog pisca Vanje Čobanova.

Roman jeste strasna ljubavna priča, ali je i priča o krađi beba.
Roman je i triler sa mnoštvom likova i radnji koje se sele iz Kragujevca do Skadarskog jezera, sa primorja Crne Gore do Novog Sada... pa do Švajcarske.
Da li ta uređena, miroljubiva i razvijena država Švajcarska pruža utočište nekima od likova ili baš ona plete i povlači niti zamke? Na ovo i slična pitanja dobijate odgovor u jednom danu, jer knjiga se brzo i lako čita.
Ovde upoznajete Vuka Vukotića najmračniju figuru, plavokosog Danka, Danila Vukotića koji na svojim plećima nosi svu nesreću staroga vremena, Jovanu koja raste u neko novo vreme...
Sve​ je ovde isprepletano: i likovi i vreme i bebe.

A onda stiže i preporuka da pročitam i drugi deo, Ljudi koji sede u tami. Brzo kupujem knjigu i opet u jednom dahu pročitam i nju. Samo što je ona još više triler i još više poetična.
I ona je vrzino kolo koje nema kraj, jer negde se i dalje bebe kradu.
Zato sam srećna što sam dete svojih roditelja i majka svoje dece. Strašne su tuge tih kradenih života😪.

Volim Vanju Čobanova i njegove teme o kojima piše

Bez ikakve poente,knjiga