Obožavam o ovog divnog čoveka. Laka mu zemlja...
Zaokružena trilogija, najveći utisak ipak je Zamalek, zbog rečenice iz te knjige sam uzela ovu sa tim naslovom: Odakle sam bila, više nisam...sve tri knjige se vezuju za imigrante. Žao mi je što je pisac preminuo. Čitala bih ga i dalje.
Ne znam zašto mi, dok čitam "O piscu", klize suze..u stvari znam..zavoliš nečije rečenice, bez da ga poznaješ..i nije to zbog knjige koja je srceparajuća, pa pustiš suzu..nije mi ovo čak ni njegova najbolja knjiga, žao mi je što više neću uživati u njegovim dugačkim rečenicama..reči samo klize, kao najbolji porto.
Kao i Estoril i Zamalek, pitko i zanimljivo... Ogromna steta sto je ovaj covjek stigao da objavi samo 3 knjige.
Divna knjiga i veoma interesantna sa raznim pričama. Divna slika Lisabona i života kako naši ljudi žive tamo. Odličan still pisanja.
Pravi izbor knjige za odmor. Na neke delove u knjizi sam se baš slatko ismejala!
Topla preporuka ✨
"Odakle sam bila, više nisam", je najjednostavnija rečenica koja oslikava život i osećanja emigranata, ali i svih onih koji su promenili svoje mesto življenja i unutar iste zemlje.
Knjiga je satkana od mnoštva naizgled običnih priča običnih ljudi u Lisabonu. Svaka priča je posložena uredno, bogatih opisa u jedan mozaik, kako su i portugalske azuleja pločice složene u najraznovrsnije prelepe motive.
Tiago-Stanković je nesumnjivo majstor pisane reči, čije pisanje učini da se osećate toplo, da zastanete i uživate u trenutku i detaljima i da znate da ih cenite.
Ovo je nesvakidašnja i neobična priča o mestu i zemlji, a pre svega ljudima koji je čine takvom kakva je. I priča o svetu - koji je lep, jer je šaren.
Prelepa knjiga!
Volela bi da je jos uvek medju nama ...
Odusevljena sam pisanjem ovog coveka. Uzivala sam citajuci sve tri knjige,jer su toliko pune zivota. Zaista nisam naisla u skorije vreme na pisca cija su dela tako laka za citanje, a u isto vreme tako sadrzajna. Zalim samo sto nije stigao da nam ih ostavi jos.
Pre pročitane knjige, koju inače čekam već dugo, dugo, želim da podelim radost što sam je pronašla, kao redak kamenčić u gomili, gladak i izvandredan, i istovremeno i veliku tugu što je jedan ovakav čovek i pisac u Carstvu Nebeskom, a ne među nama živima, jer nekako sve čekam i osluškujem kada će novi roman, a onda se sa suzama u oku setim...