Skitam i pričam

Onda kada nas život natera da iz kuće iznesemo poslednje stvari i stanemo iznad njih dotučeni, najzad spokojni što niže ne možemo pasti i što nam više niko ne može ništa!

Jer ako niste ništa značajno učinili u svom veku, dovoljno je već i to da ste uspeli da živite u Beogradu

Pravila savremenog lepog ponašanja zabranjuju, naime, bilo kakve izlive nežnosti, koja se obično tumači kao otkrivanje slabih mesta potencijalnom protivniku.

Ako je zaista lepše na selu, zašto bi onda, kog đavla, svakog dana hiljade seljaka ostajalo zauvek u gradu? A ako je lepše u gradu, zašto onda svakog vikenda hiljade rođenih građana bezglavo beže u sela?

Knjige su slične ženama: odmah se oseti kad nisu voljene i poštovane.

(Ne, nije me sramota da stojim na buvljaku i prodajem osećanja. Moja su! Važno je da ne kradem, a od nečega se mora živeti.)

ра, ja tvrdim suprotno: ko želi zaista da shvati jedno jaje, mora da bude kokoška! Jer jedino kokoška oseća suštinu jajeta koje je snela. Svi ostali vide manje važne dimenzije jajeta: jaje na oko, jaja u aspiku, jaja u bešamelu na francuski način, uskršnje jaje, kajganu, čimbur, šampon od belanceta, šato, omlet, hemendeks, šne, jaje za bacanje na loše glumce i govornike, jaje-mućak, tvrdo i mekano kuvano jaje, jaje što visi u središtu školjke na fresci Pjera dela Frančeske, Kolumbovo jaje, podmetnuta kukavičja jaja, jajare… Ali jedino kokoška oseća u jajetu buduće pile, a dozvolićete, jaja i postoje, uglavnom, zbog pilića, a ne zbog šampona za kosu! Ko zna, možda će se iz ovog jajeta ispiliti neko naše buduće prijateljstvo?

Uostalom, uopšte nije važno hoćete li išta kupiti, dovoljno je što ste zastali i malo preturali po tim drangulijama. A i da kupite, šta biste sa njima? Pročitali biste čitavu knjigu i kazali da nije ništa naročito. Ja bih na to rekao da napišete sami nešto bolje, ako umete, a vi biste sigurno potegli onu opšte prihvaćenu besmislicu pa čovek ne mora biti kokoška da bi znao je li jaje dobro ili nije.

Mislim da bezbojnim ružem za usne ne bih bio kadar ništa lepo da zapišem.

Evo, ја se više ni sa kim ne držim za ruke i potpuno sam se izgubio među drugim ljudima i ženama čije reči zvuče poput leda u čaši: izgubio sam svoj stari kartonski kofer sa nekim dragim stvarima i adresama koje bi mi možda pomogle da se setim ko sam i odakle dolazim.