Bog malih stvari

U onim ranim, bespolnim godinama u kojima se sećanja tek rađaju, kada je život pun Početaka, bez ijednog Kraja, i kada je sve Večito, Estapen i Rahel mišljahu da su zajedno Ja, a odvojeno, pojedinačno, Mi. Kao da su predstavljali retku vrstu sijamskih blizanaca, fizički odvojenih, ali duhovno združenih

Tako je s porodicama. I one, kao zlonamerni lekari, tačno znaju gde boli.

Nešto je tražila. Njen život je sada imao veličinu i oblik. Ispod očiju su joj ležali polumeseci. Na horizontu su je čekale horde trolova.

koliko se bezbedno oseća u njegovom naručju, iako, zapravo, za nju nema opasnijeg mesta

Život može da se promeni u jednom jedinom danu

Tišina je pokupila dugu suknju i počela da mili uz klizavi zid kupatila, kao žena pauk.

Ali vazduh oko nje beše tužan. Iza osmeha u njenim očima čučao je Jad, svež i jarkoplav. Zbog tragične automobilske nesreće. Zbog rupe u Vasioni u obliku Džoa

Um mu je bio pun škrinja krcatih skrivenim dragocenostima.

bjasnio im je da je istorija kao stara kuća u noći. Jarko osvetljena. Ispunjena šapatom predaka.

Amu reče da su ljudi robovi navika i da je čudo na šta sve mogu da se naviknu