Bog malih stvari

U onim ranim, bespolnim godinama u kojima se sećanja tek rađaju, kada je život pun Početaka, bez ijednog Kraja, i kada je sve Večito, Estapen i Rahel mišljahu da su zajedno Ja, a odvojeno, pojedinačno, Mi. Kao da su predstavljali retku vrstu sijamskih blizanaca, fizički odvojenih, ali duhovno združenih

Tako je s porodicama. I one, kao zlonamerni lekari, tačno znaju gde boli.

Nešto je tražila. Njen život je sada imao veličinu i oblik. Ispod očiju su joj ležali polumeseci. Na horizontu su je čekale horde trolova.

koliko se bezbedno oseća u njegovom naručju, iako, zapravo, za nju nema opasnijeg mesta

Dok je mešao gusti džem, Esta pomisli Dve Misli, a Dve Misli koje pomisli glasile su:
(a) Bilo šta može da se desi bilo kome
i
(b) najbolje je biti u pripravnosti.

„Znaš li šta se dešava kad povrediš ljude?“, upita je Amu. „Kad povrediš ljude, oni počnu da te vole manje. Eto šta čine nepromišljene reči. Čine da te ljudi vole malo manje.“

Držao ju je kao poklon. Koji mu je darovan iz ljubavi. Nešto mirno i sićušno. Nepodnošljivo dragoceno.

Ako hoćeš da napraviš kajganu, moraš razbiti nekoliko jaja. Drug Pilaj je, prevashodno, bio čovek politike. Profesionalni kajganoljubac. Gmizao je svetom kao kameleon. Nikad ne otkrivajući pravo lice, nikad ne odajući da ga ne otkriva. Ispuzavao je iz ruševina bez ijedne ogrebotine.

Plutajući kao mehurić tišine u moru buke.

Podsvesna potreba muškarca da uništi ono što ne može ni da podjarmi, ni da obožava.