Pogrešan prevod s najtragičnijim posledicama u istoriji tiče se odluke o bacanju atomskih bombi na japanske gradove Hirošima i Nagasaki na kraju Drugog svetskog rata, 6. i 9. avgusta 1945. godine. Do danas nije razjašnjeno da li je greška u prevodu bila namerna, a mislim da jeste, jer verujem da je tog časa Vašington više mislio na reakciju Moskve, nego Tokija. Naime, Japan je pre toga na indirektan način prihvatio poziv da kapitulira.
Objašnjeno mi je da na kineskom, japanskom i korejskom jeziku postoji vid dvostruke negacije na veoma komplikovan način, koji ne treba da se tumači kao odbijanje, nego kao prihvatanje. Nadalje, na primer da japanska reč mokusatsu pre svega, znači ignorisati, ali takođe i uzeti u obzir. Japanska vlada je htela da kaže da će mogućnost kapitulacije uzeti u obzir, a protumačeno je da će ignorisati poziv na predaju. Rekli su mi da čak i jednostavna reč hai, koja pre svega znači da, odnosno jeste, može u nekim rečenicima da znači otprilike: jeste, razumem šta hoćeš da kažeš, ali…
Kaže se da američki prevodioci nisu shvatili spremnost na kapitulaciju i to zbog toga što su rođeni Japanci, uglavnom iz razloga bezbednosti, bili odstranjeni iz prevodlačkih službi, u njima su ostali samo Amerikanci koji su tek kao odrasli ljudi naučili taj jezik, pa je dokument preveden kao oštro negiranje mogućnosti predaje, iako je zvanično Tokio na diplomatski uvijen način želeo da naznači upravo suprotno.