Deca komunizma – I deo

„Vi ste beznadežan slučaj, niste za ozbiljnu saradnju! Isuviše ste svojeglavi i na svoju ruku. A ko je protiv svake vlasti, taj odista nije za više od sažaljenja!“

Dok se komunisti žene sa devojkama iz aristokratskih kuća, dok raniji bogataši i njihova deca postaju vatrene pristalice režima, dotle se drugi sklanjaju od života, žive u postu i molitvi. Dok se u ranijim besposličarima probudila životna energija, koju ni sami nisu znali, i odobravaju režim, dotle se, po pričanju komunista, nailazi na stare radnike koji u momentima ogorčenja pričaju da je za vreme cara sve bilo bolje.“

staroj klasičnoj mudrosti: ’Mnogo raditi, malo se isticati. Više biti, manje izgledati.’

Držao sam se maksime filozofa Bože Kneževića: ’Sve je pepeo, osim istine.’

Vjenceslava Cenčića Enigma Kopinič

Kao neko geslo, ponavljao je da su u njegovom poslu disciplina i konspiracija neuporedivo važnije od pameti.

Dimitriju Stanisavljeviću je u Moskvi pričao pojedine, obavezno već zastarele i beznačajne detalje.

Vrednost bilo kog obaveštajca ceni se upravo po tome koliko je uspešno za sobom prebrisao tragove.

Morate da razmišljate u prirodi. Kao stari Grci!“

Niko nas bolje ne poznaje od nas samih. Ne volimo da ostavljamo tragove. Nije bilo onako kao što je zapisano, nego obično – onako kao što se priča.