Emotivni osvrt na sve što je ostavilo duboki trag na duši
Zbunjeni sam dečak kome je lako suze na oči naterati. Trag na prašnjavom šumskom putu i nalet jakog vetra u letnje predvečerje. Probušena sam vreća uspomena i emocija… Ja sam budućnost u telu sadašnjosti s mislima u prošlosti. Vojskovođa armije reči, nekad slabe, a nekad trijumfalne i okrutne.
„Prošlo je vreme kada je književna kritika čitaocima preko medija preporučivala dobre knjige. Došlo je doba kada se knjige Milana Ružića same nameću čitalačkim sladokuscima, i to ne reklamom, već onim što je u njima napisano. Tako da, ako tražite zaista dobru knjigu, čak sjajnu, znaćete da ste je našli ako je potpisana imenom i prezimenom Milana Ružića.“
— Matija Bećković
„Čitajući ovu Milanovu knjigu, setio sam se mnogih događaja iz sopstvenog života. Priče i ožiljci su sentimentalno putovanje u mladost kad smo upoznavali svet sa ubeđenjem da je život večan i da se nestajanje ljudi događa samo drugima. Neke priče iz ove knjige možete da potpišete kao svoje jer vam se ta ʼliteraturaʼ stvarno dogodila. Knjiga koja će se pominjati po osećanju da nam je bilo lepo dok smo je čitali.“
— Dušan Kovačević
„Velika je radost za porodicu i prijatelje kad se rodi dete. Kada se rodi pisac, radost je ogromna — narodna. Zavoleli smo ga čim smo čuli njegov prvi literarni plač i saznali da se zove Milan Ružić. Radoznalošću novorođenog deteta njuška po svim temama, od dnevnih, pa do istorije, gde sa knezom Lazarom raspravlja o našem pogubnom zaboravu istorije.“
— Hadži Petar Božović
