Život posle života

„O, ja nisam ništa. A istovremeno sam sve“,

Ne može se dva puta ući u istu reku?“

„Manje-više. Mislim da bi bilo tačnije reći: ’Možete ući u istu reku, ali voda će uvek biti drugačija’.“

Mnogo sam ga volela. Mnogo ga volim. Ne znam zašto koristimo prošlo vreme. Ljubav ne umire zajedno s voljenim

Nikad ne govorite svoje tajne onima čiju odanost i ćutnju još niste ispitali

Toliko je jednostavnih stvari ranije uzimala zdravo za gotovo pre rata. Poželela je da može da se vrati kroz vreme i valjano uživa u njima

Život je previše dragocen da bismo bili nesrećni

za samo nekoliko nedelja se od trezvenjaka pretvorila u pijanicu. To je istovremeno bilo sramotno, ali i način da poništi stid. Svakog jutra se budila s mišlju – ne večeras, danas neću da pijem – a svakog poslepodneva je želja za zaboravom postajala sve veća

Da li bi stvarno mogla da se vrati i počne iznova? Ili je sve to u njenoj glavi, kao što su joj svi govorili i kao što mora da veruje? A šta i ako jeste tako – nije li sve u njenoj glavi takođe stvarno? Šta ako ne postoji stvarnost koja se može dokazati? Šta ako ne postoji ništa osim uma?

„To znači prihvatanje. Prihvati šta god da ti se dogodi, dobro i loše.

„Neki budistički filozofi (ogranak koji se zove zen) tvrde da se ružne stvari nekad dešavaju da bi se sprečilo veće zlo“,