Kako se rešiti svoje porodice

Isplanirala sam da ubijem sedmoro ljudi, a evo me u zatvoru zbog smrti osobe koju nisam ni takla. Bog se očito kida od smeha.

Kako se ono beše kaže? Čovek planira, a Bog se smeje.

Muškarci to često rade, rašire noge u metrou kao da imaju urođenu potrebu da popune svaki slobodan prostor, hodaju posred uske ulice, pa se prosto iznenade kad nalete na tebe, pribiju se uz tebe u redu u kafiću kao da ćeš da ih propustiš. Nisu ni svesni šta rade. Muškarci su važni, njihove potrebe su važne. Ti nisi. Ti uopšte nisi bitna. Osim ako im se sviđaš. U tom slučaju, upašće ti u prostor na drugačiji način. Staće ispred tebe i zaprečiće ti put kako bi ti privukli pažnju. Dok hodaš ulicom, usporiće kola da ti bude neprijatno. Nadviće se nad tobom u baru, dodirnuće ti ruku, uhvatiće te za ruku. Ako imaš sreće, to će biti samo ruka.

Eto, on je mogao nešto od mene da nauči: nikad ne žudi za svetlošću kojom te neki muškarci načas obasjaju – ugasi je.

Kako se ono beše kaže? Čovek planira, a Bog se smeje.

„Sva ljudska mudrost počiva u ovim rečima: čekaj i nadaj se.“

Ne verujem u boga, očigledno. Živimo u doba nauke i Kardašijanki, pa sam uverena da sam u taboru zdravorazumnih.

Ovo je iznuđeno poverenje, sigurno bolje od onog pravog.

Muškarce uvek osvaja prividan izostanak taštine, kao da žene poput Karo ulažu manje truda u doterivanje od bilo koje skockane devojke koju subotom uveče vidiš na ulici. Samo im je pristup drugačiji. Njihova lepota nije ništa manje očigledna, ali muškarci je smatraju prefinjenijom, kao da je lepota žene čista samo kad se žena pretvara da ne mari za to što je lepa.

Ne verujte lažnoj riđokosoj – njena potreba da bude drugačija i interesantna samo pokazuje da nije ni jedno ni drugo)