Malterego – Knjiga druga: Higijena nesećanja II deo

„I hurt myself today, to see if I stll feel. I focus on the pain, the only thing that’s real.“

„Kao što kažeš. Gleda u reku. Pravi žabice kamenčićima. Emigrirao u sebe. I ne pokazuje nikakvu nameru da objavi putopis s te ekskurzije.“

jedan od naših ozbiljnijih umišljaja jeste onaj da znamo granice. Ne znamo. Nikad. Ni tuđe, ni svoje.

Očevi postoje da ih ne razumeš, ali iz šina se ispada zbog majke.

Misliš da možeš zaštititi bližnje tako što prećutkuješ i držiš pakao u sebi? Kao Zen? Pouzdan način da se napravi bomba.

Izgleda da pakost poslednja tinja i kad si sasvim ugašen.

Naravno, nasledno je. Kao i sve što ne valja. Genetika je nauka o prokletstvu. Valjanih nasledstava ima jedino u testamentima.

Utehe su, uostalom, uvek bedne. Osvete takođe. U tome koliko se njima sladi vidi se i beda čoveka

Stara indijanska mudrost kaže: ako dovoljno dugo sediš pored reke, dočekaćeš da doplovi leš tvog neprijatelja

„Ja bih mogao biti zatvoren u jednoj orahovoj ljusci i smatrati se kraljem beskrajnog prostora, samo da nemam rđavih snova