Napisala sam još 1. juna da očekujem mnogo od jedinog romana velike Silvije Plat. Mnogo sam i dobila. I mada sam postala blago imuna na jednostavnost američkog književnog izraza, Silvija me je prodrmala i naterala da iznova shvatim zašto je takav stil postao zaštitni znak savremene američke književnosti. Ipak, priznaću, na početku se nisam tako osećala. Na početku mi je sve bilo previše lepršavo, mlako, neubedljivo. Pomislila sam pretenciozno: “Još jedan precenjen američki roman”. Znam, znam, greška nesagledivih razmera jer jednom kada me je Silvija uvukla u skrivene kutke svog uma okrnjene teškom depresijom, osetila sam kako sam deo nečeg velikog i važnog. Prvenstveno za žensku populaciju. Jer, ovo nije samo roman o depresiji. Ovo je roman o dugom i dalekom putu koji su žene od 1953. godine do danas prešle i čiji se kraj još uvek ne nazire. Da, prerana smrt oca i specifičan odnos sa majkom jesu igrali važnu ulogu u stanju Ester Grinvud, ali je nepobitno da je teskoba konzervativnog društva, stege koje je ono nametalo, pravila po kojima je trebalo živeti (a neka ni do danas nisu prevaziđena) zapravo gušila Ester i odvela je u ludilo iz kojeg se realno nikada nije zaista povratila. Jer, ma koliko da sam navijala da Ester ozdravi, znala sam odlično da je svoj život završila manje od deset godina kasnije, sa glavom u rerni (kako je i opisivala u jednoj od svojih pesama) dok je njeno dvoje dece umotano u mokre peškire spavalo u susednoj sobi. Ne, ovo nije priča o Ester. Ovo je priča o Silviji Plat, jednoj od najtragičnijih ličnosti svetske književnosti. I ma koliko bila teška i mučna, ova priča je maestralno ispričana u romanu koji se sa potpunim pravom nalazi na brojnim listama knjiga koje svaka žena treba da pročita u životu. Zbog sebe, zbog onih pre nas i onih koje će stići nakon nas i zbog toga što je ovo jedna od onih knjiga uz koje se sazreva, odrasta i menja pogled na život, ma koliko imali godina.
Čitajući je, osetih pomalo kao da i ja sama ludim.
Divna, ali tužna knjiga. Svakako vredna čitanja
Ako ste ikad zapitali kako izgleda život osobe koja pati od depresije i anksioznosti, obavezno pročitajte ovu knjigu. Ester nas uvlači u njen svet, gaji velike nade za njenu budućnost, ali njene misli joj blokiraju put, a njeni postupci je odvlače dalje od njenih ciljeva. Ona je osoba bez samopouzdanja, krhka i dovoljna joj je samo jedna mala stvar da padne u depresiju i da mesec dana ne može da zaspi, ni da jede ni da vodi računa o sebi. Ipak u bolnici uz šeštomesečne terapije ona dolazi sebi, jača nego što je bila pre, dok je bila pod staklenim zvonom.