Na sve strane mali požari

Za roditelja dete nije samo osoba: dete je mesto, svojevrsna Narnija, nepregledno večno mesto gde sadašnjost koju živiš i prošlost koje se sećaš i budućnost za kojom žudiš postoje sve istovremeno. To možeš da vidiš kad god ga pogledaš: u slojevima na njegovom licu nalazi se beba koja je ono bilo i dete koje je postalo i odrasla osoba u koju će izrasti, i sve se to vidi istovremeno, poput trodimenzionalne slike.

„Najčešće svako zaslužuje više od jedne prilike. Svi s vremena na vreme uradimo nešto zbog čega zažalimo. To jednostavno moraš da nosiš sa sobom.“

„Najčešće svako zaslužuje više od jedne prilike. Svi s vremena na vreme uradimo nešto zbog čega zažalimo. To jednostavno moraš da nosiš sa sobom.“

Roditelji, pomislila je, nauče da preživljavaju sve manje dodirujući svoju decu.

Za roditelja dete nije samo osoba: dete je mesto, svojevrsna Narnija, nepregledno večno mesto gde sadašnjost koju živiš i prošlost koje se sećaš i budućnost za kojom žudiš postoje sve istovremeno. To možeš da vidiš kad god ga pogledaš: u slojevima na njegovom licu nalazi se beba koja je ono bilo i dete koje je postalo i odrasla osoba u koju će izrasti, i sve se to vidi istovremeno, poput trodimenzionalne slike. Da ti se zavrti u glavi. To je mesto u kome možeš da nađeš utočište, ako umeš da uđeš u njega. A svaki put kada ga napustiš, svaki put kada ti dete izađe iz vidnog polja, strahuješ da možda nikada više nećeš moći da se vratiš na to mesto.

bes je telohranitelj straha,

Osećao se kao da je skočio u duboko bistro jezero i otkrio da je ono zapravo plitko veštačko jezero, tek do kolena. Šta uradiš? E pa, ustaneš. Opereš kolena na kojima se skorilo blato i izvučeš noge iz mulja. I posle toga budeš oprezniji. Znaš, od tada, da je svet manji nego što si očekivao.

Smeti i umeti nešto da radiš i umeti nešto da radiš nisu jedno te isto.“

Za roditelja dete nije samo osoba: dete je mesto, svojevrsna Narnija, nepregledno večno mesto gde sadašnjost koju živiš i prošlost koje se sećaš i budućnost za kojom žudiš postoje sve istovremeno

Ništa od toga nije u redu, nimalo u redu: bila je to jedina misao koja je čitave noći treperila u Izinoj glavi. To što su Mija i Perl morale da odu, što su se konačno skućile, a onda su ih oterali.