Sve crvenkape su iste

Novo izdanje.
Vitalova nagrada za knjigu godine 2006.
Pisac Boban Šestić pripoveda svoje gubitničko, beznadno iskustvo življenja u izobličenom gradu, među izobličenim ljudima, u izobličenoj zemlji, ne sluteći da će se njegova priča pretvoriti u jedinstven testament, izveštaj o stihijnosti slave, o proizvoljnosti ljudske egzistencije koju nijedna umetnost, pa ni književnost, ne može ukloniti ili barem neutralisati.
„U narativnom ubrzanju romana Sve crvenkape su iste razvija se čitav katalog prinudno ponavljajućih radnji, od seksualnih, preko droge, porodičnih veza, fantazmagoričnih prijateljstava stvorenih na zajedničkom očajanju, političkih refleksija, do ironičkih kadrova društvenog života uzdrmanog i neobećavajućeg Beograda — od sajma knjiga, književnog establišmenta, književne publike, do novih preduzetničkih biroa — gde se zasnovanost pobune i smisla otupljuju u likovima samoubistava i smrti pripadnika generacije iz okruženja glavnog junaka.“ Jovan Zivlak
„Vidojkovićev ’autsajderski’ nesmiljeni prikaz naše medijske i književne palanke upravo je ona vruća pedagoška šamarčina kakvu ona i zaslužuje. Vidojković ovim romanom pridodaje ton tom spisku i (auto)ironijsku pronicljivost nedostižnu mnogim našim nadobudnim samozvancima i ’javnim higijeničarima’ bez lika, a kamoli dela.“ Teofil Pančić
„Pišući mimo uvedenih konvencija, svejedno da li je reč o centralnom književnom toku ili ozvaničenoj alternativi, stalno im se rugalački unoseći u lice i okrećući ih na naličje, Marko Vidojković svoje romane ne oblikuje na način onog opterećujećeg, pretencioznog spisateljskog kandidovanja za slavnu večnost, kakav je slučaj na stalno otvorenom vašaru književne taštine, već se tim romanima predstavlja kao brutalan, beskompromisan svedok apsurdne, obesmišljene stvarnosti koju svi živimo…“ Mihajlo Pantić