S jedne strane, priče se bave iskonskim ljudskim potrebama i strahovima. Ima tu ljubavi u različitim pojavnim oblicima, pa i onim izvitoperenim. Ima tu, dalje, depresije, samoubistva, bolesti – mnogo bolesti, mnogo patnje. I usamljenosti kao neizbežne pratilje bolesti, koja se u jednoj priči i personifikuje. S druge strane, govori se o savremenim pretnjama čovečanstvu, kao što su posledice potencijalnog biološkog rata i eksperimentalnih programa lečenja. A u središtu kovitlaca nalazi se čovek, sa svim svojim očekivanjima od života, s vremenom koje protiče i koje treba nečim ispuniti, s drugim ljudima s kojima treba uspostaviti određene odnose, sa strahom da neće sve ispasti kako valja.
Ova zbirka sadrži dvadeset jednu priču, od kojih su sedam zapravo snovi. Mnogo je u njima tegobe, patnje, bolesti – što nas i ne čudi, sad kad znamo pozadinu njihovog nastanka. I zaista, u njima je toliko osetno proživljeno iskustvo da nas ponekad tera da zastanemo i duboko udahnemo, istovremeno nas nagoneći da nastavimo čitanje, kako zbog toga što su priče sazdane od svega što čoveka čini (ili ne čini) čovekom, a što u srećnim trenucima on olako previdi, tako i zbog piščeve izuzetne pripovedačke veštine i narativnih postupaka koje primenjuje - Nataša Srdić
