Jedi, moli, voli

Želiš li zaista nekoga da upoznaš, moraš se razvesti od njega.“

Iako ne i teološki, kulturološki, ja sam hrišćanka

Zaslužujem li zaista ovo zadovoljstvo? I to je veoma američki – nesigurnost u to jesmo li zaradili sreću.

Umetnost pretvaranja nekoliko prostih sastojaka u gozbu ili nekoliko okupljenih prijatelja u praznik. Svako ko ima talenta za sreću može to da radi, ne samo oni bogati.

Jednog poslepodneva ušla sam žurno u poslovnu zgradu i brzo ušla u lift koji se tamo zatekao. Kako sam uletela, neočekivano sam uhvatila svoj odraz u ogledalu. U tom trenutku moj mozak je učinio nešto čudno – ispalio je poruku u deliću sekunde: „Hej! Poznaješ je! Ona ti je prijateljica!“ A ja sam zapravo pritrčala prema vlastitom odrazu s osmehom, spremna da s radošću dočekam tu devojku čije sam ime zaboravila, ali čije lice mi je bilo tako poznato.

Nikad ne zaboravi da si u jednom neopreznom trenutku sebe prepoznala kao prijatelja.

Moraš stajati čvrsto na zemlji, kao da imaš četiri noge umesto dve. Tako možeš ostati u svetu. Ali moraš prestati da na svet gledaš glavom. Moraš gledati srcem. Tako ćeš spoznati Boga.“

Zatim sam svakog jutra meditirala uz drevnu sanskrtsku mantru koju je guru davala svim učenicima (kraljevska Om Nama Šivaja što znači: „Poštujem božanstvo koje obitava u meni“)

„U koju vrstu Boga veruješ?“, moj odgovor je lak: „Verujem u veličanstvenog Boga.“

Iskreno duhovno ispitivanje jeste i uvek je bilo poduhvat metodične discipline.