Jedi, moli, voli

Želiš li zaista nekoga da upoznaš, moraš se razvesti od njega.“

Iako ne i teološki, kulturološki, ja sam hrišćanka

Nije vas bilo, spavali ste, ali neko je bdeo nad vašim snovima dok ste spavali – ko je taj svedok?

d beskorisne patnje. Onda pusti.

8. Gledaj kako vrelina dana prelazi u svežinu noći. Pusti.

9. Kad je karma veze gotova, samo ljubav ostaje. Bezbedno je. Pusti.

10. Kad prošlost konačno prođe iz tebe, pusti. Onda siđi i počni ostatak života. S velikom radošću.

drugo što je lepo. Sad pusti.

4. Tvoja želja za rešenjem bila je molitva. To što si ovde Božji je odgovor. Pusti i gledaj kako izlaze zvezde – spolja i iznutra.

5. Punim srce moli za milost i pusti.

6. Punim srce oprosti njemu, oprosti sebi i pusti ga.

7. Neka tvoja namera bude sloboda

1. Životne metafore su božja uputstva.

2. Upravo si se popela na krov i preko njega. Nema ničega između tebe i Beskraja. Sad pusti.

3. Dan se završava. Vreme je da se nešto lepo pretvori u nešto

Moja prijateljica Eni kaže da se sve svodi na jednostavno pitanje: „Želiš li da zauvek pritiskaš stomak uz stomak te osobe – ili to ne želiš?“

Stoga je potraga za srećom ne samo čin samoočuvanja i samodobiti nego i velikodušni dar svetu. Čišćenjem svih svojih jada prestajete da smetate. Više niste prepreka, ne samo sebi već i svima ostalima. Tek tada postajete slobodni da budete od koristi drugim ljudima i da uživate u njima.

Sreća je posledica ličnog napora. Borite se za nju, težite joj, insistirate na njoj i ponekad čak putujete po svetu u potrazi za njom. Treba neumorno da učestvujete u manifestacijama vlastitih blagoslova. A kad dostignete stanje sreće, nikako ne smete postati nemarni u tome da je zadržite, morate uložiti velik napor da uvek plivate uzvodno u toj sreći, da ostanete na njenoj površini. Ukoliko to ne radite, iscuriće vaše prirodno zadovoljstvo. Lako je moliti se kad ste nesrećni, ali nastavak molitve čak i kad kriza prođe predstavlja nešto kao proces zapečaćivanja, pomaže vašoj duši da se čvrsto drži pozitivnih dostignuća.

Koliko mi je poznato, mi smo jedina vrsta na planeti kojoj je dat dar – ili prokletstvo možda – svesti o vlastitoj smrtnosti. Sve ovde na kraju umire; mi smo samo srećnici kojima je omogućeno da svakodnevno razmišljaju o toj činjenici. Kako ćete to savladati?