bookmate game
sr
Books
Horhe Luis Borhes

Alef

  • Jovana Spasićhas quoted8 months ago
    U Aleksandriji se govorilo da na greh nije spreman jedino onaj koji ga je već počinio i pokajao se; da bi se čovek oslobodio greha, dodajmo i to, treba najpre da ga prizna.
  • lexydimhas quoted3 years ago
    pomislih da nema ničeg neuhvatljivijeg od novca, budući da je, strogo uzev, svaki novčić (recimo, novčić od dvadeset sentava) prava riznica budućih mogućnosti. Novac je apstraktan, ponavljao sam, novac je buduće vreme. Može biti veče na ivici grada, može biti Bramsova muzika, može biti ova ili ona mapa, može biti šah, može biti kafa, može biti Epiktetove izreke koje uče kako se prezire zlato; on je Protej nestalniji od Prometeja sa ostrva Farosa. On je nepredvidljivo Bergsonovo vreme, a ne postojano vreme islama ili stoikâ. Deterministi poriču da na svetu postoji i jedan jedini postupak koji je mogućan, id est postupak koji se mogao dogoditi; novčić je simbol naše slobodne volje
  • Marijahas quoted2 months ago
    Stižem sada do neiskazivog središta svoje priče; ovde kao pisac padam u očaj.
  • Marijahas quoted2 months ago
    Beatris. Beatris Elena, Beatris Elena Viterbo, voljena Beatris, Beatris nepovratno izgubljena, to sam ja, Borhes.“
  • Jovana Spasićhas quoted8 months ago
    Važni događaji izmešteni su iz vremena, bilo zato što u njima neposredna prošlost kao da je odsečena od budućnosti, bilo zato što njihovi sastavni delovi kao da nisu uzastopni.
  • Jovana Spasićhas quoted8 months ago
    Pakao se, između ostalog, odlikuje i nestvarnošću, i ta odlika kao da ublažava njegove užase, a možda ih i pojačava.
  • Jovana Spasićhas quoted8 months ago
    Svaka sudbina, ma koliko da je duga i složena, sastoji se zapravo od jednog jedinog trenutka: od trenutka kada čovek jednom za svagda spozna ko je i kakav je.
  • Panicarenjehas quotedlast year
    Olako prihvatamo stvarnost, možda i zato što naslućujemo da ništa nije stvarno.
  • Panicarenjehas quotedlast year
    I najskučeniji ljudski razum superioran je u odnosu na svest bića koja ga ne poseduju.
  • Panicarenjehas quotedlast year
    Ne sećam se kako je tekao moj povratak kroz prašnjave i memljive lagume. Jedino znam da se nisam mogao otresti straha da će me, na izlasku iz poslednjeg lavirinta, bezočni Grad Besmrtnika opet opkoliti. Ničega se više ne sećam. Možda je moj zaborav, sada konačan, bio nameran; možda su okolnosti pod kojima sam utekao bile tako mučne da sam se jednog dana, takođe zaboravljenog, zakleo da ih se više neću sećati.
fb2epub
Drag & drop your files (not more than 5 at once)