Kako da dođete do moćnih ideja

Na svakom snimku mozga jasno se vidi da su prilikom smišljanja ideja aktivne obe strane

Svaki put kada smo prihvatili nešto novo, otpustili smo nešto staro.

Računari nisu kao mi, te u svom sadašnjem stanju nikada ne mogu imati svest kao mi. Ali će, više nego verovatno, biti sposobni da je imitiraju vrlo dobro.

Kreativni mislioci su pojedinci koji vode ljudsku rasu ka budućnosti. Oni idu ispred društva da bi otkrili nove ideje i nove mogućnosti.

Mozak je pomalo kao mišić, u smislu da raste i smanjuje se u zavisnosti od toga koliko ga koristimo. Što ga manje koristimo, to manje podataka pohranjujemo u njega i što manje odluka donosimo, to postajemo sve slabiji.

Treba da napravimo svestan napor da nastavimo da vežbamo i uvećavamo mozak. Jer ako postoji nešto gore od toga da računari postanu pametniji od nas, to je da mi postanemo gluplji od njih

Nakon toga, 1970-ih švedski neurofiziolog David Ingvar proučavao je protok krvi u frontalnom delu mozga i ustanovio da se ona povećava kad se čovek odmara. To je na kraju dovelo do teorije takozvane „mreže standardnog režima rada“ (Default Mode Network), odnosno stanja u kojem se mozak nalazi kada nije koncentrisan na zadatak. To je stanje koje se pokreće kada gradimo mentalne simulacije na osnovu prethodnih iskustava, zamišljamo budućnost ili predviđamo različite perspektive i scenarije. Popularan naziv za ovu vrstu razmišljanja je maštanje.

Upravo se tokom tih maglovitih, nasumičnih misli odvija kreativno razmišljanje. To je stanje u kojem naš mozak može da se poigrava sa scenarijima „Šta ako?“ i dolazi do novih ideja. Kada smo isuviše snažno koncentrisani na zadatak, gubimo pristup ovom dragocenom nefokusiranom razmišljanju.

Upravo iz tog razloga dizajneri, pisci, kreativci iz oblasti oglašavanja provode značajan deo vremena sa nogama podignutim na sto i zureći u prazno kroz prozor. To ne znači da tada ne rade. Niti da zabušavaju. Oni aktiviraju svoju „mrežu standardnog režima rada“, zahvaljujući kojoj će dobiti pristup širem opsegu asocijacija i novih mogućnosti

Onaj deo koji se gasi nalazi se u prefrontalnom korteksu. To je deo mozga koji je povezan sa svesnim nadzorom i autocenzurom. Deaktivacija ovog dela mozga utišava onaj glas u glavi koji kaže: „Ne smeš to da radiš!“ I tako muzičar dobija slobodu da istražuje nove teritorije i pravi greške.

Mi imamo nešto što se zove Laboratorija ideja, gde svako može da doprinese svojom idejom koju

Četiri vrste nesvesne različitosti

Zona Zlatokose je prostor u kojem pojedinci i dalje dodaju
vrednost grupi, ali verovatno ostavljaju utisak autsajdera